Fond za humanitarno pravo: Optužnice za „Reku zla“

Ta politika uključuje: relativizaciju ratnih zločina na Kosovu, zaštitu visokorangiranih oficira VJ i MUP-a, čija je odgovornost dokazana u predmetima protiv Slobodana Miloševića, Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića, Dragoljuba Ojdanića, Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića; odbijanje saradnje sa pravosudnim institucijama Kosova u procesuiranju ratnih zločina; direktno mešanje u rad Tužilaštva za ratne zločine političkim zahtevima da prioritet u procesuiranju budu zločini nad Srbima, što je rezultiralo podizanjem optužnica protiv Albanaca koji nisu dostupni srpskom pravosuđu; kao i stvaranje političke i društvene klime u kojoj se međunarodne presude i utvrđene činjenice tumače kroz izjave osuđenih ratnih zločinaca.

FHP podseća da Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije snosi institucionalnu odgovornost jer 2015. godine, kada je EULEX-ov tužilac izdao nalog za hapšenje 17 osoba – među kojima je bio i bivši načelnik Uprave bezbednosti Prištinskog korpusa Momir Stojanović – nije postupilo po zakonu i nije pokrenulo istragu na osnovu dokaza Haškog tribunala i EULEX-a, već je dalo političku izjavu da se Stojanović „ne pojavljuje u evidenciji TRZ kao potencijalni počinilac“.

Takođe, Tužilaštvo nije reagovalo ni kada je FHP u oktobru 2015. godine objavio dosije „Operacija Reka“, u kojem je naveo da su brojni oficiri VJ i MUP-a koji su učestvovali u toj operaciji – tokom koje je ubijeno više od 300 Albanaca, izdvojenih iz porodica, a njihova tela pronađena u Batajnici – i dalje angažovani u institucijama Republike Srbije.

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je u aprilu 2025. godine optužnicu u odsustvu protiv 53 pripadnika srpskih snaga, u svojstvu visokorangiranih komandanata ili neposrednih izvršilaca, među kojima su: načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa Momir Stojanović, načelnik obezbeđenja 52. artiljerijske brigade Sergej Perović i načelnik pešadije u komandi Prištinskog korpusa Milan Kotur. Terete se da su, kao deo zajedničkog zločinačkog poduhvata, učestvovali u ubistvima 370 civila i deportaciji više od 20.000 Albanaca u Albaniju preko dva granična prelaza, kao i u uništavanju i pljački njihove imovine.

Prvo ročište zakazano je za 16. jun 2025. godine pred Specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini. Specijalni tužilac planira da dokaže optužbe putem svedočenja 217 oštećenih svedoka, 40 svedoka i troje zaštićenih svedoka iz predmeta pred MKSJ, kao i uz pomoć 26 dokaza korišćenih pred MKSJ. Među dokazima su i dosije FHP-a „Operacija Reka“ i izveštaj OEBS-a „Kako viđeno, tako rečeno“, koji je FHP objavio 2001. godine.

U Republici Srbiji je uspostavljena praksa zaštite visokopozicioniranih oficira i izbegavanja odgovornosti za ratne zločine, dok je novi pristup u procesuiranju zločina podizanje optužnica u odsustvu protiv Albanaca. Istovremeno, strategija Specijalnog tužilaštva Kosova – optuživanje u odsustvu 125 pripadnika srpskih snaga – ukazuje na hitnu potrebu za uspostavljanjem saradnje između pravosudnih institucija Srbije i Kosova, uz stručno posredovanje EULEX-a i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.

FHP ističe da suđenja u odsustvu predstavljaju politički, a ne pravni problem i da je neophodno pronaći rešenje kako bi suđenja bila sprovedena u skladu sa zakonom i rezultirala presudama koje će biti pravične i za žrtve i za optužene.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.