Iako nisu konsultovani, zaposleni su nedavno saznali da je planom optimizacije mreže zdravstvenih ustanova predviđeno njeno gašenje!
Time će se ozvaničiti kraj organizovane zdravstvene zaštite studenata u Srbiji (tri studentske poliklinike u Srbiji će se pripojiti domovima zdravlja?!).
Ustanova je jedinstvena po mnogo čemu.
Pioniri su u uvođenju inovacija u oblasti zdravstvene zaštite studenata, pokretanju rada različitih savetovališta, terenskom radom, postojanju stacionara, saradnji sa civilnim društvom…
Studenti u okviru ove ustanove dobijaju sve što im je neophodno, od preventive do kurative.
Zavod veliki uspon doživljava na čelu sa Draganom Ilićem, potonjim direktorom Instituta „Batut“, kada se primenjivao model iz Finske, a razvojni put nastavlja sadašnja direktorka Marija Obradović.
Kada im je osnivač (Skupština grada) za direktorku nametnuo članicu LDP-a, devet rukovodilaca odeljenja se okupilo i reklo: ili ide ona koja devastira ustanovu, a neko od nas devet postaje direktor ili idemo mi.
Otišla je ona, naravno, uhlebljena je na drugo direktorsko mesto, sada kao član SNS-a. U martu prošle godine, kada su testirali treću i četvrtu osobu u Srbiji suspektnu na novi korona virus, obavestili su javnost da nemaju nikakvu zaštitnu opremu.
Posle je dr Kon tvrdio kako je pravilnost izolovan slučaj. Javnosti je svakako najpoznatija dr Mila Punić, koja se ne libi govoriti o svim problemima. Ako već ne mogu ućutkati lekare, odlučili su da ugase ustanovu!
Šikaniranje ima svoje različite pojavne oblike. Recimo, već godinama ne dobijaju dozvolu za specijalizaciju iz epidemiologije, rad nekih savetovališta zakonom nije prepoznat…
To ne sprečava državu da dovede predstavnike Interparlamentarne unije na čelu sa SZO i pohvali se ovom ustanovom.
Kako će izgledati zdravstvena zaštita studenata, niko ne zna.
Domovi zdravlja su organizovani po teritorijalnom principu, a samo u Beogradu ima oko 140.000 studenata iz cele zemlje.
Godišnje 180 zaposlenih obavi 230.000 pregleda, 600.000 preventivnih i dijagnostičkih usluga, stacionar raspolaže sa 20 kreveta, sistematski pregledi studenata su redovni, kao i higijensko-epidemiološki nadzor objekata za kolektivni smeštaj, terenski rad, briga o stranim studentima, praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja i unapređivanje zdravlja studenata.
Dva ogranka u Studentskom gradu i Studentskom domu Karaburma, uz nadležnosti, posvećenost zaposlenih, poverenje pacijenata i pravovremenu reakciju su razlog sprečavanja aktuelne epidemije među studentima, koja bi se neminovno prelila na opštu populaciju.
Studentska populacija, pre nego bilo koja druga, zahteva specifičnu zdravstvenu zaštitu, mora se unapređivati i proširivati, pre svega savetovališnim radom.
Primera radi, od otvaranja Savetovališta za HIV 1988. godine, u ovoj ustanovi je savetovano 128.000 korisnika, testirano 61.000, a otkriveno 638 – četvrtina ukupnog broja otkrivenih od pojave epidemije HIV-a.
Bilo kakvo oduzimanje autonomije, spajanje, odvajanje, prestrojavanje ili pripajanje DZ ili drugoj ustanovi je nedopustivo.
Svi univerziteti u SAD imaju organizovanu zdravstvenu zaštitu za studente (Harvard University, Stanford University, Massachusetts Institute of Technology, University of California, Berkeley, Princeton University, Columbia University, California Institute of Technology, University of Chicago, Yale University). U Evropi prednjače Finska, Norveška, Italija, Grčka, Velika Britanija, Francuska, Portugalija, Slovenija i Irska.
Godine 2007. u Tampereu na samitu Evropskog udruženja za školsku i univerzitetsku zaštitu i medicinu je doneta deklaracija koja skreće pažnju na neophodnost razvoja i unapređivanja zdravstvenih službi koje će brinuti o studentima na nacionalnom i internacionalnom nivou stvaranjem organizovanih službi u sklopu univerziteta i kampusa.
Nakon višegodišnje procene od strane velikog broja profesionalaca, rezultate rada Studentske poliklinike kao primer dobre prakse su publikovale sve agencije UN-a: UNFPA, UNAIDS, UNICEF, WHO i IPPF.
Bez obrisa na sve navedeno i logičko utemeljenje o neophodnosti postojanja ovakve institucije, ona može nestati već 22. februara, ukoliko Vlada na predlog Ministarstva zdravlja usvoji Masterplan optimizacije sistema zdravstvene zaštite u RS.
Administrativnom odlukom i „reorganizacijom“ zdravstvene službe, država hoće da prikaže kako u Srbiji postoji dovoljan broj lekara specijalista, tako što će ukinuti set zdravstvenih usluga.
Još tragičnije je što ne reaguje esnaf, univerzitet, studenti, rektorka, Srpsko lekarsko društvo (najstarije profesionalno udruženje lekara), Lekarska komora Srbije, sindikati, građani i javnost uopšte.
Zatvaranje Studentske poliklinike ne smemo dozvoliti, ona mora biti prvi i poslednji simbol odbrane etičnosti, zdravog razuma i zakonom zagarantovanog prava na zdravstvenu zaštitu.
Autor je predsednik Društva za održivu budućnost Koraci
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Školarijada od državnih para usred korone
Stranke ne treba da imaju upliva u studentske teme
Zastrasujuca je DESTRUKTIVNOST ovih koji nas toliko vole, i brinu nase brige – na recima. Kada bismo sada naveli STA sve ne smemo da im dozvolimo spisak bi bio poduzi. Ljudi uporno pokusavaju da ih sprece da nam cine zlo. Mole, pisu peticije, protestvuju… I nista. Oni svoje bez pardona UVEK na kraju isteraju, unistavajuci sistematski svaki javni otpor. O Srbiji da ne govorim. Onda raspisu izbore i POBEDE! A ja se u cudu pitam, gde su svi oni koji su protestvovali?
Zavod za zdravstvenu zaštitu studenta?! Ko je taj student po imenu i prezimenu?
To je najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta. Jesi li zadovoljan? Na glupo pitanje, glup odgovor.
Optimizacija mreže zdravstvenih ustanova nije sagledala činjenično stanje i pisale su ga osobe koje očigledno nemaju praktično iskustvo rada sa pacijentima.
Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata je izvanredna institucija koja je svojim radom dokazala da je neophodna u zdravstvenoj strukturi Srbije i uprkos reorganizaciji zdravstvene mreže mora opstati, isto kao i Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu. Obe ustanove svakodnevno, profesionalno i kvalitetno izuzetno zbrinjavaju veliki broj pacijenata. Sem toga,
ove dve institucije su i u vreme epidemije izazvane sars cov2 virusom svojim radom značajno smanjile opterećenost kliničko bolničkih centara
Kako biti sažet za ovakve i niz promena koje su namere i koje rešenje na kraju kad može biti dobro ili loše po ljude i populacije kako za koju.Promene odavno datiraju i prosto i kroz navigaciju u problem ako ga ima jednostavno tiho gotovo na prstima postane deo svakodnevnice.
Zavod za zdravstvenu zaštitu kao i sve drugo u zdravstvu uzima zalet u privatnu sferu. Tako su i za bolesne i stare osmislili tamo neki progra m kućnog lečenja.Nekažem da je nepotrebno jeste namera dobra ali realizacija pušta na sve strane.Naravno da Zavod za studente i ostali treba da imaju svoju i autonomiju i organizaciju koja brine o opštom zdravlju a takođe i o teško za neke odbijanje specijalizacije i raspoređivanje studenata i specijalizanata ne da radi ko šta hoče.Pogotovo u zdravstvu oduvek je brdo nejasnoča i prioriteta pogotovo tu gđe bi trebao da važi g.Hipokrat (ne samo iz navike).Pozdravljam svaki napredak za realizirano bolje ne samo priča koja je samo zbunjujuća i na realno stanje teška nemoguća.
Poštovanje…