Glasali ste, kusajte 1Foto: Medija centar Beograd

Nije lako danas ostati bez posla u Srbiji. A naročito kad otpuštenog radnika izigraju strani poslodavac i domaći predsednik države.

Zla sudbina zadesila je 1.200 radnika italijanske fabrike Geoks u Vranju.

Posle isteka petogodišnjeg ugovora sa subvencijama i dvomesečnog neuspešnog pregovaranja o njihovom nastavku, italijanska firma „digla je sidro“ i sad verovatno traži novu „ovcu za šišanje“.

Subvencije stranim investitorima, kao populističko zaluđivanje naroda, nije patentirala ova vlast, ali je rado prigrlila autora patenta i patent.

Bila je to odlična zamena za nesprovođenje reformi kojima je trebalo stvoriti povoljan ambijent zbog koga bi investitori – strani i domaći – ulagali kapital u srpsku privredu.

Našim političarima bilo je (u suštini) lakše da podmićuju strane partnere, nego da sprovode reforme kojima će (između ostalog) sebe da razvlaste u privredi.

Političare nije ništa koštalo da novac iz budžeta (poreskih obveznika) po svom nahođenju dele pojedinim stranim kompanijama i tako kupuju njihovu naklonost prema Srbiji. Ali, i kupuju birače.

Koliko se i kako delilo stranim investitorima, to niko nije mogao da kontroliše a političari sve vreme traže da im građani veruju na reč kako je taj novac suvislo potrošen za njihovo (građana) dobro.

Jesu li 1.200 radnika koje je Geoks zaposlio verovali da rade za Italijane koji su došli u Vranje zato što je to „lep i pametan“ grad gde će oni da prave dobru zaradu?

Hmmm, verovali.

Zapravo, svi su se u Vranju sve ove godine pravili naivni, u stilu „mi kao radimo za Italijane a oni nas kao plaćaju“, a u stvari su znali da ih plaća Vlada Srbije. Valjda su računali da će tako srećno živeti do kraja života.

Niko nije želeo da se suoči s istinom i prizna da je boravak Italijana u Vranju privremen, oročen ugovorom i interesom poslodavca da dobija subvencije kojima će pokrivati troškove zarada. Neuobičajeno za Vranjance – nekad radišan, vredan i promućuran svet – pristali su da lakoverno progutaju lažnu nadu u prosperitet zasnovan na državnom potkupljivanju stranih poslodavaca-investitora.

Ali, nisu Vranjanci ni prvi ni jedini prevareni od domaćih političara. Od kad je uveden model potplaćivanja stranih investitora da otvaraju fabrike u Srbiji, stručnjaci javno upozoravaju da to nije dobar način privlačenja stranih direktnih investicija i navode brojne razloge. Jedan od tih razloga je i privremenost „ljubavi“. Svi razlozi bili su i danas su javno dostupni. Ko je hteo da čuje, čuo je. Ko je hteo da veruje u političke bajke, završio je na ulici kao bivši radnik Geoksa.

Da se ne lažemo, znali su Vranjanci da im je nesiguran posao u firmi koju su srpski političari doveli u njihov grad, po sistemu „ljubav za pare“. Sad vide kako izgleda kad političari prodaju maglu i iluzije o Srbiji kao sređenoj državi u koju, kobajagi, hrle strani poslodavci da grade fabrike.

Geoks u Vranju poslovao je velikim delom novcem iz srpskog budžeta. To je mogao da zna svaki Vranjanac ako se trudio da bude dobro informisan. To što su sada pojedini građani Vranja „iznenađeni i uvređeni“ ne oslobađa ih odgovornosti zbog pristajanja da progutaju političku prevaru.

Problem onih koji su ostali bez posla u Geoksu je u tome što su slepo verovali da im je predsednik Srbije našao posao, doveo poslodavca iz Italije i tako ih usrećio.

Sad kad se Geoks odselio ne valja im Vučić, Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Kažu da ih je predsednik prevario. A bilo im je lepo i dobro dok je fabrika radila. A i tad su znali da ih predsednik vara, da je to falš model, ali ih je sve ove godine vodio princip – „nije važno kako je Srbiji, važno je da je nama dobro“. Sad kad je „mečka zaigrala“ i pred njihovim vratima mogu da vide kako je Srbiji.

Sad je trenutak, kad su ostali bez posla, da se pogledaju u ogledalo i sebi priznaju da su do sada glasali za Vučića, SNS i SPS na lokalnim, predsedničkim i parlamentarnim izborima jer im je „dao posao“.

Glasali su da im neko drugi donese bolji život, a Vranjanci su nekad bili poznati po tome što su znali da jedino sami sebi mogu da obezbede takav život. Mukotrpno i predano, bez ičije pomoći, radili su da bi dobro živeli.

Predsednik pre neki dan ponovo obećava: „Naći ćemo način da obezbedimo Vranjancima bolji život“.

Hoće li mu Vranjanci opet poverovati, iako im je valjda sad jasno da je nesigurna praksa „boljeg života“ kad predsednik dovodi za ruku strane poslodavce.

Valjda su sada Vranjanci (i svi ostali u Srbiji) razumeli da stranci moraju sami da dođu privučeni ambijentom za poslovanje i mirisom profita, a ne „na mufte“ i preko predsedničke veze.

Gotovo svi investitori koji su došli „na subvencije“ ne veruju u Srbiju kao pravnu državu pogodnu za poslovanje. Zato tako lako mogu da se spakuju i odu.

Sad je prilika da se mnogi, pa i Vranjanci, otrezne i zapitaju – zašto je Geoks otišao ako je Srbija tako dobro mesto za poslovanje? Istina je bolna – italijanski poslodavac otišao je jer nije uspeo da se nagodi s predsednikom Srbije o novim subvencijama na još pet godina.

A predsednik opet obećava da će uraditi sve da radnici imaju i posao i veće plate nego što su im Italijani davali. Slično je pričao i kad je pre pet godina svečano presecao vrpcu na otvaranju Geoksove fabrike.

Šta je sada činiti Vranjancima koji su ostali bez posla u Geoksu, ali i ostalima u Srbiji koji su potencijalni kandidati za status bivšeg radnika?

Jedini savet je – pamet u glavu na sledećim izborima, ne verujte onima koji obećavaju da će vam država podariti bolji život. Čudno je da Vranjanci to nisu do sada hteli da znaju. A imali su gde da se informišu. Njihov sugrađanin Borisav Stanković u nedovršenom romanu „Gazda Mladen“ upečatljivo je opisao kako se dolazi do boljeg života.

Autor je novinar

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

12 reagovanja na “Glasali ste, kusajte”

  1. Dobro kaže Brkić,pamet u glavu i ne glasajte za one koji su vam doveli Geoks.

  2. Misa Brkic je bio izraziti pobornik ovakvog nacina privatizacije srpske prvrede. Sad sam iznenadjen njegovom „naknadnom pamecu“.

  3. U jednoj stvari autor članka je savim u pravu: te subvencije uopšte nisu SNS-ova izmišljotina. Sećam se da sam onomad bio pročitao da je i sam Fiat bio iznenađen veličinom subvencija koje mu je ponudila ondašnja vlada, a da bi (Fiat) došao u Kragujevac. Čini mi se da je autor celog tog projekta bio ministar Dinkić, a ja, kao običan građanin, sa tom merom sam se slagao. Da li to znači da su ondašnja vlada i Dinkić varali narod, kao što autor sada kaže za predsednika? Neka već jednom neko iz opozicije ili vlasti kaže onaj drugi način privlačenja investitora. Ali neka stvarno konkretno kaže, a ne da iznosi opšta mesta, poput ono “pamet u glavu“ ili “stvaranje ambijenta za ulaganje u srpsku privredu“ i slično. Ulaganje u srpsku privredu! Koju to, pobogu, privredu!?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.