„Gospodine, ne smete to da slikate; to je NIS-ovo“ – ovim rečima se radnik NIS-ove pumpe obratio fotografu koji je pre dve nedelje pokušao da fotografiše nedavno otvoreni mural u Pop Lukinoj ulici, čije je izvođenje finansirala kompanija NIS, u saradnji sa Gradom Beogradom.
Nedavno, pre ovog incidenta, radnici benzinske pumpe oterali su i ekipu RTS-a koja je pokušala da snimi materijal na istom mestu.
U medijima je, prilikom otvaranja, mural predstavljen kao poklon Beogradu, kao ulaganje u zajednicu, dobra praksa saradnje gradske uprave i kompanije, i oplemenjivanje javnog prostora. Međutim, izgleda da NIS ima drugačije shvatanje svojine nad muralom. Pretpostavljam da ga smatraju delom same benzinske stanice na kojoj je snimanje zabranjeno. Ali, javna umetnost ne pripada kompaniji bez obzira što ju je ona naručila ili platila. Ono što se u jednom trenutku za potrebe PR-a predstavlja kao poklon građanima, ne može u drugom postati privatno. Umetnost u javnom prostoru pripada javnosti, odnosno svim građanima.
Velike kompanije, poput NIS-a, u okviru svoje strukture često imaju cela odeljenja za društveno odgovorno poslovanje. Početnu ideju da se zajednici u kojoj kompanija posluje i ostvaruje profit, vrati deo vrednosti, često zameni vešto osmišljena kampanja da se zapravo drugim sredstvima marketinga promeni eventualno negativan utisak i zataškaju problemi koje u istoj toj zajednici prave. Pa tako mural u organizaciji NIS-a koji je jedan od najvećih zagađivača životne sredine, prisutan u celom procesu eksploatacije i prerade fosilnih goriva, nosi naziv „Zeleni grad – nova energija“. Centralni motiv murala je list koji, kako kaže predstavnik kompanije Pavel Kandalincev, simbolizuje zdrav život, dok njegova mreža predstavlja jaku zajednicu.
Zdrav život i jaka zajednica, kažu! Evo kako to izgleda na jednom drugom mestu gde je NIS takođe zajednicu nagradio projektom u okviru svog društveno odgovornog poslovanja. Naime, prvo je protivno propisima, u bloku 45 sagrađena benzinska pumpa u neposrednoj blizini stambenih zgrada i čak dve osnovne škole. Zajednica, odnosno stanari zgrada su se organizovali i čak šest puta protestovali, podnosili primedbe, prijave i krivičnu prijavu protiv NIS-a i njegovih direktora, ali nisu uspeli da spreče gradnju. Pumpa je ipak počela da radi bez upotrebne dozvole, ali je zato u okviru društveno odgovornog poslovanja NIS-a, u njenoj neposrednoj blizini, odmah do izduvnih gasova automobila i pretakališta za plin, sagrađena fitnes zona. Tako je zajednici omogućeno da vežba, odnosno da bude zdrava i jaka koliko hoće.
Ukoliko mural sa početka teksta zaista pripada NIS-u koji odlučuje o tome ko ga može fotografisati, a ko ne, da li to znači i da se za ovu teretanu na otvorenom može očekivati uvođenje članskih karti?
Umesto da ove zloupotrebe prepoznaju i sprečavaju, ili makar u njima ne učestvuju, gradski čelnici su zadovoljni ostvarenom saradnjom, koju između ostalog, prikazuju i kao svoj politički uspeh. Umesto da budu zaštitnici javnog interesa i vode brigu o tome da se niko ne igra sa građanima, oni su saučesnici u iskorišćavanju javnih dobara, javnog prostora i javnog mnjenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
