Govoriti o aferama vlasti na sva zvona: Šta da radi opozicija?

Ta ograda bila je taktički mudra – stranke su toliko poslednjih desetak godina satanizovane od državnih institucija i prodržavnih medija da bi njihova potpora studentima bila kontraproduktivna: relativizovale bi njihovu načelnu borbu. Drugim rečima, stranke imaju svoje specifične ciljeve (podsetimo se, koren reči partija je pars – deo), sa protežiranjem određenih vrednosti i segmenata društvenog života.

Osim gubitka svojstva opštosti (načelnosti), pobunjeni studenti bi primili na svoja pleća i sve hipoteke – greške i grehove stranaka, teško breme bez obzira što su to mahom fiktivni i fabrikovani gresi, nastali po modelu sto puta ponovljena laž poima se kao istina. Drugim rečima, konstatovali su mnogi analitičari: za opoziciju nije dobro ni da se šlepa uz studentsku pobunu ni da se utopi u nju i izgubi legitimitet i kapacitet društvene formacije po definiciji zadužene za promenu (korekciju ili smenu) režima.

Da li je opozicija odista u začaranom krugu, u mrtvom uglu?

Opozicija ima neprikosnoveno mesto u strukturi političkog sistema – dovoljno je da se vrati svom specificumu: da kritikuje slabosti i greške aktuelne vlasti i propagira svoj program – koje bi pozitivne promene usledile ako bi ona osvojila vlast. To je ogromno, praktično beskrajno polje delatnosti, pogotovu u zemlji ogrezloj u korupciju i druge vidove bezakonja.

Atraktivno i politički vrlo učinkovito bi bilo, recimo, na video-bimu na zgradi u nekoj prometnoj ulici Beograda (kao i drugih gradova) predočavati građanima afere vlasti, počev od izbornih mahinacija. Većina građana – svi koji gledaju samo provladine medije – ne zna za fantomske birače.

Biće šokirani kad vide udžerice bez prozora i vrata, neke i bez krova, u kojima navodno stanuju desetine ljudi, ili trafostanice koje su takođe figurirale kao stambeni objekti. A da bi dosegla poželjan broj glasova, vlast je obilato koristila i mnoge druge trikove – preseljavanje birača ne samo iz drugih gradova već i drugih država, čak i višestruke glasače, sa lažnim ličnim kartama…

I same izborne mahinacije su ubitačne, a afera ima tušta i tma. Lista vladinih obmana građana je beskrajna. Sve ih treba svakodnevno prikazivati na video-bimovima na najprometnijim delovima grada, uz konferencije za štampu i izlaganje svojih stranačkih programa. To bi na efektan način slamalo vlast, čiji se ugled ionako svakog dana kruni.

Autor je književnik iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.