Foto: Privatna arhivaU danu kada je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije saopštilo da je donelo predloge preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, preduzeća u državnom vlasništvu, privredu i domaćinstva, koji od 1. septembra ove godine do 31. marta sledeće godine treba da donesu uštede od oko 15 posto u odnosu na prethodni period, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pohvalio na konfereniji za medije da gasi sijalice u svom malom stanu i „frižiderčić“, i tako poslao poruku da to i drugi rade.
Ministarstvo je uputilo molbu EPS-u da stimuliše štednju kroz odobravanje dodatnih popusta za kupce, čime je napravila „korak“ ka operacionalizaciji prethodne izjave predsednika Srbije da će građani koji uštede struju u odnosu na isti mesec prethodne godine dobiti „drastičan popust“.
A stvarnost je malo drugačija od preporučenih mera uštede električne energije.
Oni, kojima je električna energija i do sada bila veliki namet na kućni budžet zbog niskih mesečnih primanja (prema podacima RZS skoro polovina građana u Srbiji je tokom 2020. godine jedva sastavljala kraj sa krajem) i dalje će ustajati nakon 22 ili 24 časa, u zavisnosti od ED područja, i uključuvati velike potrošače (bojlere, veš mašine, TA peći, spremaće hranu) gasiće sijalice kada izlaze iz prostorije, kuvati sa zatvorenim poklopcima na posudama i drugo, što je preporučeno ovim merama, jer je cena kw/h skoro četiri puta manja nego preko dana.
Ono što se ne uklapa u poruke ovih mera je da će struja od 1. septembra ove godine povećati za domaćinstva u proseku za 6,5 posto bez PDV-a, i da će to prema tvrdnjama stručnjaka najviše pogoditi one najštedljivije, u zelenoj zoni, koji troše do 350 kw/h mesečno.
Iako će ovim poskupljenjem najmanje biti pogođeni oni koji najviše troše, u crvenoj zoni, ipak sva „krivica“ nije samo na njima, posebno u stambenim naseljima velikih gradova, kao što je Karaburma u Beogradu, gde se oko 90 posto greje na struju.
Oni neće moći da i pored najbolje volje poštuju preporuke Ministarstva da obezbede prelazak sa grejanja električnom energijom na drugi vid.
Krivica za to je isključivo u nosiocima vlasti u lokalnoj samoupravi i njihovim partijskim donatorima, koji nisu vodili računa da je trošenje struje za grejanje najneekonomičniji vid trošenja električne energije, odavno prevaziđen u većini zemalja EU.
Sredstva prikupljena od poreskih obveznika nisu ulagana u mreže daljinskog grejanja, već im je glavna briga bila kako će od vladavine u svom mandatu izvući ličnu korist.
Početkom novembra 2020. godine (na poziv Beograđanima da u okviru kampanje „Da se Beograd gradi i radi po tvom“ iz sredstava budžeta za ovu godinu) autor ovog teksta je aplicirao na sajtu Skupštine grada, sa predlogom da se u javnom interesu nastavi gradnja daljinskog sistema grejanja na Karaburmi, koja je obustavljena pre oko tri godine zbog nepoznatih razloga.
Naveo sam da se mreža za daljinsko grejanje u ovom naselju gradi više od 10 godina, i to po oko 300 metara u toku jedne građevinske sezone, da su dosad prebačene na ovu mrežu samo kotlarnice koje su koristile ugalj i mazut.
Naglasio sam da se većina žitelja Karaburme greje na struju, što nije energent po standardima EU za ovu namenu, kao i da ova gradnja treba da dobije prioritet, posebno jer može da se finansirana iz pretpristupnih fondova EU.
Kako nisam dobio nikakav odgovor obratio sam se i Goranu Vesiću, bivšem zameniku gradonačelnika Beograda, ali i od njega nisam dobio odgovor.
Sredstva iz budžeta Grada za opštinu Palilula u 2021. godini uglavnom su bila opredeljena za gradnju kanalizacije u Krnjači, što je inače žiteljima ovog i drugim naseljima na levoj obali Dunava obećao predsednik Srbije, i to 2019. godine, prilikom obilaska poplavljenog naselja u Borči.
„Nagomilani problemi u srpskoj energetici trenutno predstavljaju ubedljivo najveći izazov za Vladu i ekonomsku politiku zemlje,“ ocena je Fiskalnog saveta u svojoj analizi „Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalne krize: uzroci, troškovi i moguća rešenja“, objavljene 7. avgusta ove godine…“
Energetski sistem Srbije našao se pred pucanjem zbog lošeg odnosa države prema energetici i brojnih problema u EPS-u i Srbijagasu“, konstatuje Fiskalni savet, i između ostalog dodaje: „EPS je postao rizik za čitavu privredu Srbije i kočnica ekonomskom razvoju zemlje…
EPS je urušilo dugogodišnje loše upravljanje i ignorisanje strukturnih problema preduzeća, a ne energetska kriza.
Ne postoje objektivni razlozi zbog kojih je EPS morao da upadne u teškoće kad je jesenas izbila kriza na evropskim berzama.
Tačno je da su cene struje tada snažno skočile u Evropi, ali EPS nije smeo da dođe u situaciju da u tolikoj meri zavisi od uvoza.
Do toga je došlo zbog dugogodišnjeg lošeg upravljanja ovim preduzećem od strane Vlade i samog rukovodstva, odnosno brojnih strukturnih problema koji odavno postoje, ali nisu rešavani.
Najveći problem EPS-a, koji je sada isplivao na površinu jeste višegodišnje opadanje proizvodnje struje do kog je dovela već decenijama loša investiciona politika preduzeća.“
Autor je diplomirani politikolog-novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
