Hipodrom: Poslednji derbi? 1

Aktuelna situacija u vezi sa beogradskim hipodromom izgleda kao još jedan od mora slučajeva urušavanja preduzeća i tradicije koju je ono izgradilo zbog vrednog zemljišta na kome se nalazi.

Hipodrom je jedan od deset najstarijih aktivnih sportskih objekata na svetu i na današnjem mestu je zvanično otvoren 1914, na dan sarajevskog atentata. Kralj Aleksandar Karađorđević mu kasnije ustupa državno zemljište na 75 godina „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice“. Posle II svetskog rata hipodrom je nacionalizovan, a 1988. godine tih 23 hektara zemljišta, grad Beograd mu daje u zakup na 30 godina (ovaj ugovor, dakle, ističe 2018!).

Godine 2002. Agencija za privatizaciju, raspisuje konkurs za prodaju ovog društvenog preduzeća. Na čelu Centra za privatizaciju (a kasnije Centra za tendere) u tom trenutku se nalazi sadašnji gradonačelnik Beograda, Siniša Mali. Potencijalni kupci su odustajali čim bi shvatili da mogu da kupe firmu, ali ne i zemljište na kome se nalazi. Hipodrom 2006. odlazi u stečaj, a 2008. ga Grad preuzima i on postaje javno preduzeće koje se finansira iz budžeta Grada.

Danas je Hipodrom u ozbiljnim problemima. Za pet godina promenilo se pet direktora, a trenutno ima čitava dva zaposlena. Staje su prazne jer vlasnici ergela odlaze zbog loših uslova. Ugrožava ga i nelegalna gradnja na njegovom zemljištu i divlji priključci na instalacije. Gradski menadžer Vesić je u martu izjavio: „To preduzeće pravi velike gubitke i pitanje je da li mu je uopšte tu mesto“.

Pošto volimo da se ugledamo na „svet“ – svuda u „svetu“ hipodrome subvencioniše država. I pored toga, konjički sport je i te kako isplativ, mahom zbog klađenja (u Velikoj Britaniji ovo je treća najprofitabilnija industrija). Dakle, nije moralo ovako.

Nekada je, na primer, bilo i do trideset trkačkih dana u sezoni, a ove godine jedva dva – 11. juna i 16. jula (ulaz je besplatan). Tada će se održati tradicionalne trke „Srpski galopski derbi“, i to zahvaljujući angažovanju vlasnika konja i entuzijasta. Oni su okupljeni u inicijativi „Hipodrom u srcu Beograda“, a u maju je pokrenuta i peticija za podršku opstanku hipodroma koja trenutno ima više od 7.000 potpisnika.

Da li hipodrom treba da ostane na ovom mestu ili ne, svakako treba da bude predmet javne rasprave, uz važno pitanje o alternativnoj lokaciji. Takođe, nisu nam poznati ni argumenti za njegovo izmeštanje. Da li je to samo profit od prodaje vrednog zemljišta ili i organizacija saobraćaja (novi most je deo Unutrašnjeg magistralnog poluprstena) ? Hipodrom je već ugrožen izgradnjom obilaznica za Most na Adi, pa se stiče utisak da je izmeštanje odavno pripremano.

U maju ove godine, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavila je Urbanističko-arhitektonski konkurs za šire područje Hipodroma koji nas razuverava od priča o izmeštanju. Naime, on predlaže ostanak na ovoj lokaciji – uz obnovu i unapređenje. Sve je to bazirano na postojećim planskim dokumentima. Ono što nam ovaj konkurs ne govori (a to mu nije ni posao) je kako će se cela stvar finansirati i ko će biti novi vlasnik.

Imajući u vidu sudbinu arhitektonskih nadmetanja u ovom gradu, možda ga ni ne treba uzeti za ozbiljno. Setimo se konkursa za Slaviju, Beton halu, Luku Beograd, Centra za promociju nauke – svih tih lepih rešenja, izložbi i nagrada… Nama ne nedostaje ideje o oblikovanju prostora; nama nedostaje dobrog upravljanja.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Hipodrom: Poslednji derbi?”

  1. Od 1956.god kad sam kao dete prvi put dosla na hipodrom i videla i osetila njegovu sportsku lepotu, druzenje, uspehe i neuspehe, nisam prestala da ga volim i posecujem. Mislim da je do urusavanja i nebrige doslo zbog PROFITA .Jadna je ona zemlja i onaj grad kome trebaju ljubitelji i vlasnici konja i konjickog sporta da organizuju i isplacuju nagrade zamemorijalne i druge trke odrzane u nedelji 11.06.2017. Mada vecina nije bila obavestena Hipodrom je bio pun posetilaca, sjaja, nasmejanih lica i nije se video nedostatak urusavanja, vec velicina tog trkackog dana, konja i vozaca. Dosta je Beograda na vodi, fontana, Sava male i 1000 i ko zna koliko objekata i puteva, mostova, prokopa… Hipodrom je Kulturno dobro staro 103. godine i uz minimalno ulaganje ostavite nam BAR DEO PRIRODE I LEPOTE. HIPIODROM U SRCU BEOGRADA ♥

  2. DOSTA NAM JE VASEG BETONA I POTCENJIVANJA: OSTAVITE NAM HIPODROM TU GDE JESTE. ZA ZARADU IMATE I VISE NEGO STO MOZETE DA POTROSITE:OSTAVITE NAM NAJSTARIJI KULTURNI OBJEKAT; AKO VEC HOCETE U EVROPU? POGLEDAJTE KOJA OD ZEMALJA NEMA HIPODROM ? HIPODROMI U SVETU SU TRECI PO ZARADI !!! KOD NAS SU BILE KLADIONICE; ZARADJIVALO SE A ONDA STE IH PRODALI U STARO GVOZDJE DA BI URUSILI ZNACAJ I UGLED HIPODROMA: SAD SE POKAZITE PA MU SACUVAJTE MESTO I NAMENU iOZAKONITE OBJEKTE POSTO JE SAD ZAKON O OZAKONJENJU NA SNAZI I MNOGO NE KOSTA PLATICEMO TAKSU MI LJUBITELJI KONJA;HIPODROMA I NJEGOVE NAMENE !!!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.