foto (BETAPHOTO/Biljana Ljubisavljević)Ovim rečima je astronaut James Lovell, komandir Apola 13, upozorio Zemlju šta se događa sa svemirskom letelicom u vasioni.
Da se vratimo iz svemira na Zemlju, tačnije u Smederevsku Palanku i devet drugih opština koje se spremaju za lokalne izbore 29. marta.
Da, Hjuston, Brisel, svi proevropski građani i svi desničari u Srbiji pod kodnim imenom „prvo Srbijanci“, imamo problem.
Vučić je spreman i organizuje novu epsku krađu lokalnih izbora i političko saplitanje studentskog pokreta, jedine svetle tačke koja nam je preostala. Ali to nije jedina opasnost.
Druga preti od nekadašnjeg „košarkaša“, po funkciji tada predsednika Košarkaškog saveza. Tek sam nedavno shvatio kako se razume u košarku. Pa imao je više asistencija prema Vučiću nego Miloš Teodosić u Zvezdi i LA Klipersima.
Ne bismo smeli da dozvolimo da dostigne i Nikolu Jokića i da napravi političko-izborni „tripl-dabl“.
Vreme mu je da sedne na klupu i pogleda na tribine (tamo ima puno mesta), ne na parket. Može isti savet da pruži i svojim „političkim fizioterapeutima“, aplauz-majstorima i „yes my boss“ ljudima, koje ne želim da prozivam. Sami će se prepoznati. Teško će se i oznojiti – za znoj i valunge potrebna je savest.
Eto, na ovakve asistencije računa Vučić da bi zakucavao „loptu u mrežicu“ i nas na dno.
Da li smo svi takvi glupani i tupani da to ponovo dozvolimo? Poznajući Srbe, ne smem da kažem da smo se opametili. I ja sam Srbin pa o svojima govorim slobodno, bez straha od novih nadimaka.
Nama je sa Vučićem palo nebo na glave, a sa košarkašem i njemu sličnim na glave će nam pasti novi, asistirani mrak.
Da li smo to zaslužili?
Da li će nas Marinika i mlađe društvo pripravnika dovesti do zelene trave? Teško je izvući se iz blata, jako teško, pogotovo kada to rade ljudi koji su nam gotovo sve obesmislili.
Nema u Srbiji Asteriksa i Obeliksa, hrabrih Gala. Pogotovo nema Taličnog Toma – on i dalje na konju jaše duž Rio Grandea i čuva granice. Vučić i Gale i kauboja „trpa“ u svoje džepove.
Dakle, studenti i njihova lista, kakvu god da isporuče, jesu jedino rastuće svetlo na kraju tunela.
A kada jednom izađemo iz tunela, „nasmešićemo se“ onima koji su nas u njemu držali, bez obzira na to da li su nosili „naše“ ili tuđe dresove. Pobrojaćemo im sve asistencije, bez zablude.
A Vučić će podeliti njihovu političku sudbinu i imaće sa kim da igra preferans, kao onomad Boža zvani Pub.
Autor je bivši ambasador Srbije u SAD
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
