Je suis Car Go

To je primer apsolutnog iživljavanja ohole i beskrupulozne države prema preduzetništvu, ličnoj inicijativi, inovacijama i poslovnim slobodama. Odavno vlast nije tako ogoljeno bila bahata na tržištu, odavno nije pokazala tako sirovu silu u sprečavanju ljudi da se bave biznisom.

To šta srpska vlada u liku ministarke saobraćaja čini firmi Car Go najgori je primer kako država zloupotrebljava moć i direktno narušava tržišnu konkurenciju i destabilizuje tržište. To sada već liči na nečiji lični inat i interes da Car Go ne postane tržišni igrač i niko se iz državnog aparata više ne može skrivati iza opšteg interesa.

Ne postoji ni jedan jedini razlog da se ne dozvoljava rad firme Car Go. Ona se ne bavi nikakvom subverzivnom delatnošću ili kriminalnim poslovima, pa da država mora tako direktno da interveniše i da joj ne dozvoljava poslovanje. Car Go je preduzeće koje ne pravi kafane po „Pančićevim vrhovima“, ne trguje oružjem „ispod žita“, ne gradi stanove za koje ne plaća komunalije, ne uzima državne subvencije… A sve to država toleriše pojedincima koji to sve mogu da rade jer su bliski s političarima iz vladajuće koalicije.

Slučaj Car Go je očajna poruka koju Vlada Srbije šalje svim potencijalnim preduzetnicima i mladim ljudima koji sanjaju da pokrenu vlastiti biznis. Očajna poruka svim igračima na tržištu da Vlada, ili ministar(ka), može kad mu(joj) se hoće da svakome uništi posao. Tako su, voljom vlasti, skoro svi preduzetnici postali Car Go.

Javnost sa simpatijama prati kako ti mladi ljudi okupljeni oko biznis projekta Car Go pokušavaju da raznim kreativnim potezima pokažu i dokažu da imaju pravo da se bave privatnim poslom. Ustavno pravo. Nasuprot njihove ambicije stoji nemilosrdna država/ministarka koja otvoreno štiti njihove konkurente i time na najdirektniji način favorizuje jedne na račun drugih tržišnih igrača.

To je apsolutno nedozvoljeno. I vlast u Srbiji morala bi da zbog takvog ponašanja bude ozbiljno kažnjena.

Car Go, nažalost, nije jedina firma koja ima problema s poslovnim ambijentom koji je kreirala aktuelna vlast.

U proteklih godinu dana (januar na januar) broj preduzeća čiji su računi blokirani uvećan je za 6.123 i sada ih ima 39.083. Ukupna suma na blokiranim računima je 295 milijardi dinara, bez kamate. Ogroman novac koji te firme duguju radnicima, dobavljačima, poreznicima i fondovima zdravstva i penzija.

Osnovni razlog što su im računi blokirani nije nemar ili svesno izbegavanje obaveza njihovih vlasnika. Naravno, ima i toga (što je normalno) da mnogi nisu uspeli da prežive na tržištu i da gase svoje poslove.

Čini se, međutim, da najveći broj od tih, skoro, 40 hiljada vlasnika nemaju para na računima svojih preduzeća jer poslovni ambijent u Srbiji nije dobar. Država toleriše dugogodišnje dužnike i dozvoljava im da terorišu poslovne partnere i njih uvlače u blokadu. Među tim dužnicima najviše je državnih preduzeća s kojima posluju sitni preduzetnici, koji urade naručeni posao a onda mesecima i godinama čekaju da naplate dugove od države. U tom čekanju sustigne ih blokada i propast. S druge strane, država je vrlo ažurna kad od malih i srednjih preduzetnika treba da naplati svoja potraživanja. Tu je nemilosrdna i uzeće im poslednji dinar po cenu da ih odvede u propast.

Nije ovo zagovaranje nediscipline u poreskim i svim drugim obavezama vlasnika privatnih preduzeća prema poslovnim partnerima i državi. Hoću samo da kažem da bi država, umesto divljačkog ponašanja kakvo je demonstrirala u slučaju Car Go, mogla da neguje pametniji i brižniji pristup u odnosu prema preduzetništvu. Da ga ne guši, ali i da ga drži na režimu „podsticajne strogoće“.

Autor je novinar