Bio je neki problem sa odžakom, pa se vraćao dim nazad u Kreka Veso. Početkom devedesetih se još koristio ugalj, posle smo u smederavac samo drva ložili.
To ne pamtim, pričali mi roditelji da sam jedva preživeo, ali pamtim kada se zapalila struja zbog loših instalacija jednu noć, pa smo pretrčali kod komšija.
Doneli mi moji ujutru stvari, pa sam od komšija krenuo u školu taj dan.
Kod njih smo spavali i za vreme bombardovanja.
Nije da je postojao rizik da će NATO gađati našu kuču, ali je bia toliko trošna da bi se srušila, ako raketa pogodi negde po Beogradu.
Podrum je bio dobro sklonište za babu 1941. kada su se tu smestili za vreme nemačkog bombardovanja, ali pola veka kasnije i nije baš bezbedan.
Kasnije te godine su nam stručnjaci rekli da je „kuća bez temlja, ugrožene statike i nebezbedna za život i zdravlje stanara“ ili narodski srušiće nam se na glavu, jer se raspada.
Pokušaj zamene krova 2000. godine završio se padom zidova, kao kula od karata, pa se moralo krenuti od temelja.
Naučio sam tada kako se postavlja brodski pod, šta je košuljica, kao i da kada gradite kuću obavezno mora da se stavi opšivka, da ne biste posle mrzeli golubove.
Godinu dana kasnije dolazi neka gospođa, hoće da se iselimo i damo joj novu kuću.
Nisam sa 11 godina najbolje kapirao o čemu se radi, ali znam da smo dobili na sudu prvih par puta, da živimo u porodičnom domu tada već 70 godina i imamo deo vlasništva.
Šta bi mogao da bude problem?
Ispostavlja se da je sa mojim čukundedom i čukunbabom tu živela još neka žena koja je umrla jedno četrdesetak godina pre mog rođenja.
Ona nije imala naslednika pa se po sudovima bivše Jugoslavije njena imovina decenijama delila i tako došla do ove gospođe i njene ćerke advokatice.
Nije im bila zanimljiva ona straćara, pa se nisu pojavljivali jedno 60-70 godina (čitaj nikada), ali sada je tu nova kuća, a oni advokati, a moji roditelji neki običan svet, baš se zgodno namestilo da se pokrene parnica i dobije jedna solidna nekretnina.
Nije jednostavno tražiti novu kuću, a ne platiti razliku, pa je onda najzgodnije bilo praviti se da ona nije ni sagrađena, nego kao sudimo se za onu staru i potrudimo se da sudija ne ulazi baš u detalje, ko je tu živeo pet generacija i sagradio novu kuću, čisto da mu stara ne pobije decu.
Dobiju tako ljudi presudu za kuću koja je preživela dva bombardovanja i srušila se 2000. godine kada se ključni vezivni element – krov, pokušao zameniti.
Sada je samo ostalo da se nekako uzme nova kuća na osnovu presude za onu nepostojeću.
Sreća po neke, pa u Srbiji može svašta, samo vam treba jedna Mirjana Dimitrijević, koja je pisala zakon o izvršenju kao sudija, a onda postala izvršitelj, jer je to ipak malo profitabilniji posao.
Izvede Mira novo suđenje, u dvorištu pre mesec dana, dopuni presudu i kaže pa da, ovo gde vi živite je kuća iz presude, tačno se vidi po tome što je na istoj adresi i vi morate napolje.
Tako je jedna porodica u Beogradu preživela dva bombardovanja, ali izgleda neće sistem izvršenja u modernoj Srbiji, gde pojedini izvršitelji imaju neograničenu moć, a dom se kaže nekretnina.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Slovenci, Srbi i državni simboli
kaže se „oteto je prokleto“. Nažalost to je uteha za slabe.
Šta da kažem nego da potvrdim. Da mi je došlo rešenje da moram da platim centralno grejanje koje nemam, a sudija (koja je ekspresnom brzinom odlučila po zahtvu izvršitelja bivše sudije) je donela odluku da to što se na slikama stana ne vide radijatori nije dokaz da nemam radijatore, i „odreza“ 5000 dinara za „troškove“ svoje odluke.
Opšta kriminalizacija u društvu je postala moguća zbog opšte kriminalizacije „pravosuđa“ koje ne da sprečava nego podstiče politički privredni i klasičan kriminal. Šta drugo znački mogućnost da možeš da podmitiš državu novcem i izbegneš suđenje, koje naravno važi za one „koji su se snašli u privatizacijama“. Siromašni idu u zatvor i ostaju bez stanova i kuća, jer nemaju novca da se „dogovore“ sa „našim pravosuđem“
Dajte nam ime ove ‘naslednice’ koja tera postene ljude na ulicu, pa da je lepo stavimo na stub srama, jer najmanje to zasluzuje
Naslednica je naslednica i ne znam zasto bi bila ona na stubu srama a ne ovi koji su se pravili blesavi 50god i cutali da nisu jedini vlasnici kuce. Toliko da ni unucima nisu rekli da tu ima suvlasnika. Da nisu ti naslednici drzava bi postala zakonski naslednik i suvlasnik kuce.
Volim ove koji kukaju na sistem a u startu kriju i lazu sami sebe
„Ispostavlja se da je sa mojim čukundedom i čukunbabom tu živela još neka žena koja je umrla jedno četrdesetak godina pre mog rođenja.“
Čekajte bre ljudi- pa GDE SU BILI TI “ naslednici” – svih prošlih 40 godina kada su ovi ljudi okaćali poreze i doprinose a dotični se “ pravili ludi i nezainteresovani”?
„Ona nije imala naslednika pa se po sudovima bivše Jugoslavije njena imovina decenijama delila i tako došla do ove gospođe i njene ćerke advokatice.“
Voleo bih da Vojislav isprica celu pricu i da je potkrepi dokazima pogotovu kako su mislili da imovina pokojnika bez naslednika pripadne njima a ne drzavi kako ide po zakonu. Kuca verovatno nije ni bila uknjizena jer bi u suprotnom ta zena bila i dalje u katastru registrovana kao suvlasnik sa zabelezbom da se vodi ostavinski postupak. Da je kuca bila uknjizena ne bi mogli da dobiju gradjevinsku dozvolu, za rekonstrukciju tj.izgradnju novog objekta, bez pokojnice oko cijeg nasledstva se vodio spor. Tako da su je verovatno bez dozvole ponovo sagradili. Sto se tice poreza i doprinosa i to bih voleo da vidim jer se na neuknjizene objjekte do pre 10god nije ni placao porez. Da ne spominjem zakup drugog dela kuce koji nije niihov al je besplatno koriscen 60 godina.
Lako je osudjivati druge a voleo bih da vidim da je neko vase nasledstvo (koliko god daleko bilo) uzurpirao i rekao da nema sta tu da trazite.
Mislim da namerno zanemarujete ključno, a hvatate se za pojedinosti koje padaju u drugi plan kad je jasno da nije u pitanju ista kuća već novosagrađena. Neko ko nije uložio ni dinar u izgradnju objekta da dobije pravo na deo ili ceo je apsurd i ludost u bilo kakvom sistemu koji (barem deklarativno) uvažava vladavinu prava. Ovde jedino više može biti pitanje polaganja prava na zemljište i sa tog aspekta tražiti dogovor. A otimati nekom kuću je nepravda, što nije neuobičajeno za našu zemlju.