Kad se osamostali nestašno dete 1Foto:FoNet/ Aleksandar Levajković

Jer eto mi njega ne možemo da pobedimo na izborima, pa bi da ga na ovaj način eliminišemo iz stvarnog, a samim tim i političkog života.

Na stranu to što Aleksandar Vučić nikada nije bio sposoban da u fer i poštenoj utakmici ikoga pobedi, jer je ubedljivo gubio od Đilasa na svim normalnim izborima.

Kompleks harizmatičnog gubitnika izlečio je tako što se na izborima 2012. sakrio iza Tomislava Nikolića.

Čim je preuzeo sve poluge vlasti i moći, tačnije čim je što bi rekao Tomislav Nikolić dete poraslo, prohodalo, osamostalilo se, istrčao je na crtu prvo Tomi, a onda i slobodi.

Od tog dana Srbija više nema poštene i slobodne izbore.

A da bi izbori bili nepošteni i neslobodni, valjalo je angažovati jake momke koji nabildovane mišiće nisu sticali u biblioteci.

Razne Zelje, „kontroverzni biznismeni“ sa severa Kosova i Metohije, Rošavi i Mutavi najbolje su umeli da neodlučne birače u Lučanima, Mionici, Kuli i širom Srbije privole da glasaju za Vučića i naprednjake.

Ako bi nekome prilikom ubeđivanja razbili glavu, zavrtali ruke, kidnapovali kandidate za opozicione odbornike i gradonačelnike, pa bože moj.

Krivci za to su mrski fašisti i kriminalci iz opozicije.

Samo Nevolje zbog toga nije dopala opozicija već vlast. Srpska nasilna stranka, skraćeno SNS, postala je prva u svetu registrovana mafijaška organizacija upisana u registar političkih stranaka, sa svojim Donom na čelu ove balkanske pustahije u koju su pretvorili Srbiju.

Šef AVačkog klana je preuzeo svu vlast u Srbiji.

Za njegov račun i u njegovo ime partijski jurišnici su počeli da pale kuće novinarima, da metalnim štanglama razbijaju opozicione skupove i po neku glavu opozicionara.

Nemačka je za vreme vlasti nacista bila zemlja smeđih košulja, Srbija je za vreme samovlašća AVačkog klana postala zemlja krvavih košulja.

Velja Nevolja, šef neformalnog obezbeđenja Dona AVačkog klana, više nije morao da se krije iza fantomke iz Hercegovačke.

Na predsedničkoj inauguraciji hapsio je i davio nepodobne novinare, u Lučanima je uz podršku Dijane Hrkalović, stečajne upravnice onoga što je ostalo od MUP-a, pretio opozicionim aktivistima, noću je igrao fudbal na stadionu JNA sa glavama konkurencije i onih koji su mu se zamerili, disciplinovao je neposlušne navijače na tribinama Zvezde i Partizana i uz sve to stizao je da pruža i bebisiting usluge nestašnom deranu od 20 i kusur godina.

Kada je Hitler shvatio da mu smeđe košulje ugrožavaju rejting, da su smeđokošuljaši Ernsta Juijusa Rema odradili posao, „zahvalio“ im se u noći dugih noževa.

U Srbiji je svaka napredna noć, noć dugih štangli i povremeno ponekog noža, više mačete, za odsecanje glave nekog nesrećnika.

Zaveden narod je možda i verovao da to sve radi onaj fašista iz Čačka po nalogu Đilasa i da je sve to platio onaj tajkun Šolak.

A onda je na informativni razgovor priveden jedan egzotičan lik čije ime se niotkuda pojavilo u kvizu Slagalica.

U politiku je ušao sa čalmom oko glave i zavojem oko ruku, praznih džepova i očiju punih nade uperenih ka budućem DONU.

Šokirana Srbija je saznala da šefa AVačkog klana ne žele da ubiju predstavnici opozicije.

Jer po rečima čeda tetke iz Kanade, kombajna sa Jovanjice i ministra svega što je kod Slobe mogao samo da sanja, Aleksandra Vulina, poligrafsko ispitivanje sa samo jednim pitanjem: „Da li ste planirali da ubijete Vučića?“: nisu odbili ni Đilas, ni Šolak, ni Boško Obradović.

Niti im je gle čuda ovakvo pitanje ikada i postavljeno.

Poligraf sa ovim pitanjem je odbio jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića, Slaviša Kokeza.

Osamostalilo se izgleda još jedno dete.

Još jedno čedo napredne mafije je prohodalo i pokucalo na vrata Zabranjenog grada.

U svakoj normalnoj zemlji posle ovoga pala bi vlada.

Kao i posle Jovanjice, Krušika, Savamale, Telekoma, paljenja kuće novinara iz Grocke, pada helikoptera, pogibije Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi.

U Srbiji, jahači Apokalipse su čvrsto u sedlu.

Ali sedlo postavljeno na maglu koja se obilato nudi i prodaje i strah koji se još obilnije seje, mnogo se klati. Sejači straha, sad su suočeni sa žetvom nasilja koje se otrglo kontroli. I kuca na vrata zaboravljenih asova.

Umesto što napredni režim svakoga dana nekoga iz najbližeg okruženja Aleksandra Vučića optuži za mafijaško udruživanje i pokušaj ubistva najmoćnijeg čoveka ove kriminalne vlasti, najbrži način da se sve ovo razreši nije hapšenje ni Kokeze, ni Hrkalovićke ni Novaka Nedića.

Mafija se uklanja tako što se uhapsi i procesuira glavni DON AVačkog klana koji je sve ovo omogućio i ovakvima dao fotelje vlasti i poluge moći. Kad on začuje one za njega strašne reči:

„Optuženi, ustanite!“: neće nam trebati poligraf za nestašnu decu. Samo veći zatvori.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke i građanski aktivista

close
Kad se osamostali nestašno dete 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.