Foto: Miljko StojanovićJovan Glišić iz Malog Izvora pored Zaječara ostao je bez višanja, ali je bar uspeo da naplati ono što je prodao. To je jedna mala pobeda običnog čoveka, ali zašto je ostvarena tek nakon pisanja Danasa – pitanje je za državu.
Možda i ovo nije neka pobeda, ali ipak je mala. Porazila je one kojima je jedini posao da plate kada nešto kupe. Zbog toga je ova mala pobeda – velika.
Nije prvi put da se neki problem, običnog, malog čoveka, reši tek nakon pisanja nekog medija. Izgleda da je to u Srbiji postala praksa – ako se ne pojavi u novinama, kao da se nije dogodilo.
Tako je bilo i sa Jovanom Glišićem. Posle 2000. godine zasadili su višnje. Iz godine u godinu, sve više zemlje bilo je pod ovim voćem. Jednog trenutka – sedam hektara pod višnjama. Pravo bogatstvo. Da li?
Možda jeste bogatstvo, ali da smo u nekoj drugoj zemlji, a ne u Srbiji.
Mnogi kažu da je zemlja Srbija, zemlja gde prestaje logika. Nisu pogrešili. Rad, poštenje, zalaganje nije na ceni. Ceni se ono drugo. Ono čega su se normalni ljudi nekada stideli.
Mnogi se boje da kažu kada im se nešto loše dogodi. Znaju da ako se mali čovek pobuni, vrlo brzo bude “rešen”. Na ovaj ili onaj način.
Ipak Jovan je drugačiji. Nije više hteo da ćuti.
Nije želeo da ćuti na nepravdu koja se dešava svim poljoprivrednicima. Od zemlje na brdovitom balkanu, gde su nas učili da sa našim proizvodima možemo prehraniti celu Evropu, došli smo dotle da nam poljoprivrednici uništavaju njive.
Bravo, Srbijo mati. Bolje rečeno – Srbijo maćeho.
Nije poenta to što je Jovanu nakon par godina plaćeno ono što je njegovo. Problem je kada je to urađeno, i zašto baš tada.
Pitam, gde je ovde poštovanje zakona? Ko štiti malog čoveka od nepravde?
Zašto je državi bitan bogati pojedinac, a nebitan običan čovek. Zašto se država tog malog čoveka seti samo kada im je potreban?
Zato, dok je država maćeha, mediji obavljaju ulogu onih koji svoj posao ne rade. Možda bi i hteli, ali ne smeju. Ako ne smeju, neka im primer bude Jovan koji je ćutao, a zatim progovorio. Neka i oni puste glas.
Rečenica “nisu mi platili ono što su od mene kupili”, bila je okidač da se nešto pokrene. Evo primer kako ostvariti pobedu, makar i malu. Važno je progovoriti o problemu. Bojim se da imamo malo Jovana, potrebno je više hrabrih.
Ostaje tuga za posečenim višnjama, ali, kao što smo već rekli, država nam nije majka već maćeha – i to zla.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
