Ova vest zanimljiva je posebno zbog velikog publiciteta, kojeg je pravoslavna crkva dala tom susretu, što je posebno neuobičajeno kada je reč o gradonačelnicima, pa se postavlja pitanje koji je njegov pravi razlog. Prijem kod Patrijarha dogovorio je mladi paroh iz Kopra Dejan Mandić, kojeg je pre nekoliko godina crkva premestila iz LJubljane.

Razlog, zbog kog je patrijarh primio Popovića, kako je zvanično saopšteno je spremnost gradonačelnika Kopra da pomogne u gradnji pravoslavne crkve u tom gradu. Popović je navodno obećao predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, da će im pomoći kod dobijanja zemljišta na kome bi crkvu sagradili. Vesti o poseti Popovića patrijarhu objavili su na crkvenoj TV Hram kao i na internetnom portalu Mitropolije zagrebačko-ljubljanske. Publicitet koji je pratio taj događaj svakako je koristio gradonačelniku Kopra, mnogo više nego patrijarhovom ugledu i ugledu SPC.

Popović je naime veoma kontroverzna ličnost u Sloveniji. Po ocu Crnogorac, po majci Slovenac, rođen u Kopru, gde se za 16 godina koliko je na čelu grada zapetljao u mnogo ozbiljnih sudskih procesa u kojima ga teraju tužioci, biznismeni, novinari i političari. U jednom od krivičnih postupaka početkom 2014. godine bio je osuđen na tri godine zatvora, ali je viši sud tražio ponovno suđenje zbog proceduralnih grešaka pa se Popović u nastavku suđenja vešto izvukao izbegavajući pozive na sud, šaljući potvrde o navodnom lošem zdravstvenom stanju od lekara iz čitave regije. Na kraju je naravno proces zastareo. U slovenačkom javnom prostoru Popović važi za izuzetno arogantnog i neprijatnog čoveka, koji javno napada i vređa novinare, političare i sudije i zloupotrebljava lokalni opštinski medij za obračun sa političkim protivnicima. Zbog vređanja novinarke, sud mu je u martu ove godine izrekao novčanu kaznu. Pravoslavni vernici ne pamte da je bilo kada u istoriji Popović bio u bilo kakvoj vezi sa pravoslavnom crkvom, niko ga nikada nije video na molitvi i pravo je čudo da je najviši vrh pravoslavne crkve dao besplatnu reklamu tako kontroverznoj ličnosti.

Još zanimljivije je da Popović pravoslavnoj crkvi nudi zemljište koje ne pripada ni opštini ni njemu lično, nego je ta zemlja vlasništvo uglednog srpskog biznismena iz Amerike Milana Mandarića, koji je trenutno vlasnik fudbalskog kluba Olimpija iz LJubljane i živi u Sloveniji. Mandarić je u javnosti dobro poznat po uspešnom biznisu u Americi i svojim investicijama u fudbalske klubove, najpre u Engleskoj, a sada i u Sloveniji. U Sloveniju je došao pre više od deset godina upravo na molbu Borisa Popovića, gradonačelnika Kopra, da pomogne tamošnji fudbalski klub a zauzvrat mu je Popović obećao pomoć kod realizacije njegovih investicijskih namera. Tako je Mandarić i kupio pomenuto zemljište na kome je nameravao sagraditi moderni šoping centar, ali je njegovo prijateljstvo sa Popovićem vrlo brzo preraslo u sukob pa i otvoreni rat u medijima i na sudovima a opština je blokirala Mandarićev projekat iako je za njega imao važeću građevinsku dozvolu. Sada Popović čak namerava da kroz odluke opštine otme zemlju Mandariću i da na toj otetoj zemlji ponudi mesto za gradnju pravoslavnog hrama.

Zbog toga se mnogobrojni pravoslavni vernici u Sloveniji zgražaju nad činjenicom da najviši crkveni vrh nekritički, bez provere i sa takvim publicitetom prima u goste i daje važnost tako problematičnom čoveku, kakav je Popović. Još čudnije je da je sam Milan Mandarić, dakle pravi vlasnik zemljišta o kome je reč, pravoslavnoj crkvi još pre godinu dana ponudio svoje zemljište da njemu sagradi hram. Ovo nam je Mandarić i lično potvrdio. Mnogi se zbog toga pitaju, zašto je uopšte sveštenik Mandić inzistirao na tome da patrijarh primi Popovića. Što se tiče Popovića, sve je jasno. On je posetu patrijaršiji odlično iskoristio za svoju predizbornu kampanju. Lokalni izbori u Sloveniji biće naime održani 18. novembra i na njima kandiduje Popović po peti put za funkciju gradonačelnika. I očito želi da se pokaže kao veliki poklonik pravoslavne crkve, što naravno nije. Nije jasno šta je od toga prijema imala pravoslavna crkva, osim poprilične javne blamaže.

N. LJ. (ime i adresa poznati redakciji)