Kako rade lobisti u Srbiji

Promene u poverenju vidne su i u nepolitičkom delu sistema – pravnom sistemu, policiji, kvalitetu javnih službi, medijima..

Poverenje građana Republike u institucije i pojedince vlasti gradi se i uvidom javnosti u eventualno lobiranje prema predsedniku SNS/Republike (osobito obzirom na njegovu neustavnu i nezakonitu aktivnost – „Taj projekat će da stoji i nigde se pomeriti neće“ i, neće biti povučen kako su to tražili „pojedini opozicioni lideri“), članovima vlade, („Dakle direktori Rio Tita, sa mnom i ja ću se sada i lično uključiti u dalju realizaciju ovog projekta“), narodnim poslanicima i drugim.

Režim A. Vučića je 2018/19 g. doneo Zakon o lobiranju, odredivši instituciju za sprovođenje zakona. Obrazloženje donošenja Zakona o lobiranju bilo je – izgradnja poverenja u Republici.

Lobiranje je aktivnost kojom se vrši uticaj na organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, opština, grada, na pojedince sa javnim ovlašćenjima u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja. Radi se o pridobijanju moćnika koji su u prilici da izdejstvuju kakav akt vlasti koji bi lobistima bio od koristi.

U Republici je od donošenja Zakona o lobiranju do danas doneto niz različitih propisa na različitim nivoima vlasti. Neki od njih izazivaju masovne proteste građana. Da li je i ovo još jedan propis i još jedna institucija donet radi razduživanja režima prema zadatoj agendi?

Kakav je uvid javnosti na rad lobista i lobiranih lica, na uticaj interesnih grupa, pojedinaca, korporacija, radi dobijanja kakvih ustupaka?

Ili, zašto je sav taj posao zaokružen velom neprozirnosti. Ili, zašto se javnost o tome ne obaveštava od, za taj posao, nadležne institucije?

Ako je cilj zakona zaštita javnog interesa, povećavanje javnosti rada i odgovornosti lica na javnim funkcijama, zašto onda informacije o činu lobiranja nisu dostupna javnosti?

Ili, ko profitira od posredovanja, odnosno od uticaja na donosioce zakona i drugih propisa po Srbiji?

Zašto nema informacija iz kojih bi se moglo videti ko i koliko tesno stupa u kontakt sa lobiranim licima, sa zakonodavcima i dr. – i koliko to košta.

Kakva je uloga velikog novca na svim nivoima vlasti, i u politici?

I u vladinoj politici?

I kako nam on pogoršava ili poboljšava živote. Koliko su odluke vlasti nagnule uticaj institucija Republike ka bogatim donatorima i korporacijama?

Lobistički sistem u Srbiji ne dopušta javnosti da ima uvid u aktivnost lobista i lobiranih lica.

Funkcioniše kao „crna kutija“, a unutar nje? Pri tom, visoki političari ili njihova rodbina, roditelji, braća, kumovi i sl, veoma se često povezuju, čak i tokom svog mandata na funkcijama, sa interesnim grupama, kompanijama i korporacijama. Iz zemlje i inostranstva.

Dok bi pojedinci iz vrha države tokom svog mandata formirali fondacije na najbliže srodnike čije je finansiranje obavijeno velom tajne, drugi su i sami nakon isteka mandata bili u najrazličitijim dobro plaćenim poslovima i upravama.

Ako upitate Agenciju zaduženu za lobiste i lobirana lica, o javnosti njihovih poslova i gde se mogu pogledati podaci tj. izveštaj lobista i lobiranih lica, reći će da obaveštenja o prvom lobističkom kontaktu lobističkog lica i Izveštaj o radu lobiste u skladu sa zakonom – nisu javni!

Čak će vas i srdačno pozdraviti. Ali, neće vam biti ništa jasno jer se u Zakonu o lobiranju ne može nigde naći da izveštaji nisu javni.

Naprotiv u članu 9 . stoji da Agencija ima Kodeksom urediti ponašanja učesnika lobiranja sa ciljem da se lobiranje ima obavljati transparentno i još pride – u skladu sa javnim interesom.

Možete zamoliti Agenciju da objasni kako koristiti prava utvrđena zakonom. Takođe će vas ljubazno pozdraviti, ali nećete dobiti ono što ste tražili – javnost rada lobista i lobiranih lica.

Svejedno što je u zakonu naznačeno da se lobiranje „obavlja transparentno“, dakle dostupno javnosti. Neće naznačiti ni član zakona koji aktivnosti lobista ili lobiranih lica skriva od javnosti.

Da li je to negde zaglavilo u poslovima režima i njegovih agencija kod stvaranja poverenja građana u procesu donošenja odluka? U ovom slučaju kod postizanja veće javnosti u interakciji lobista i lobiranih lica.

Ukoliko ste uporni, Agencija će vas obavestiti da su u svom godišnjem izveštaju o radu za 2020 g. kao potrebu vidljivog i transparentnog obavljanja lobiranja dali preporuku Narodnoj skupštini, saglasno zakonu o sprečavanju korupcije, usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lobiranju.

I?

Narodna skupština, sa sve poslanika tamo ćuti.

Nije zazvonilo?

Zazvonilo je narodu i zato je izašao na puteve, raskrsnice, pešačke prelaze – širom Srbije.

I gle čuda, traži ono što su tražili „pojedini opozicioni lideri“. Izašao jer nema poverenja. Nije narodu omogućena javnost rada državnih organa o pitanjima od životnog interesa za narod.

Nije omogućen uvid u rad vlasti – one iste na koje narod, glasajući ih, prenosi svoja suverena prava.

Autor je politikolog iz Požege, član Saveta Skupštine slobodne Srbije