Vaclav Klenha

Srbija kroz brojne projekte uporno modernizuje svoj obrazovni sistem. Projekat državne mature tome doprinosi na više načina, što vidljivih i merljivih, što zasad neuhvatljivih, i odraziće se na celokupno društvo, izvan samog resora prosvete.

Ideja da Srbija standardizuje ispite na kraju srednjeg obrazovanja je predviđena Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Pre nekoliko godina u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uobličen je detaljan projektni zadatak, a zatim su iz IPA fondova Evropske unije obezbeđena i donatorska sredstva. Januara ove godine oformljen je tim međunarodnih i domaćih stručnjaka, koji će tri godine pružati tehničku pomoć Ministarstvu da maturske ispite osmisli, isproba, a 2021. godine i sprovede.

U timu su eksperti iz Estonije, Češke, Holandije, Hrvatske, Slovenije i Srbije. Sprovodimo ambiciozan plan – pravimo analize, procedure, metodologije i obuke. Kao spoljni stručnjaci, mi pripremamo sve učesnike u ovom procesu, no ne možemo da obavimo njihov posao. Na stotine ispitnih pitanja, iz preko 50 različitih predmeta moraju da urade nastavnici tih predmeta. Državna matura zahteva trud svih učesnika u srednjem obrazovanju Srbije i drugih zainteresovanih strana.

Srbija nastoji da za nepune dve godine izvede ono što su susedne zemlje-članice EU uvodile dugo: Slovenija dve decenije, a Hrvatska deset godina. U tako kratkom vremenu, nema uslova za traženje svog puta i za luksuz učenja na greškama. Mora se sve predvideti i dobro isplanirati. Maturski ispiti biće za ovdašnji obrazovni sistem važan test – pravi ispit zrelosti.

ŠTA DONOSI DRŽAVNA MATURA

Među principima koncepta državne mature prvi je partnerstvo. To predviđa saradnju zainteresovanih strana: učenika i roditelja, nastavnika i direktora u školama, prosvetnih zavoda, nacionalnih saveta u oblasti obrazovanja, resornog ministarstva i visokoškolskih ustanova. Važno je da svi sagledaju šta im državna matura donosi, a potom i da sarađuju u zajedničkom interesu.

Kroz pilotiranja koja počinju u novembru ove godine, učenici će dobiti zbirke zadataka i priliku da isprobaju ispitno iskustvo. Državna matura će im doneti objektivnije vrednovanje stečenog znanja i pravedniji sistem pristupa visokoškolskim ustanovama koje ih interesuju.

Nastavnici i direktori škola će takođe kroz pilotiranje saznati šta ih čeka na maturi, a vremenom će na osnovu rezultata moći da poboljšavaju nastavu. Univerzitetski nastavnici već sada u radnim grupama za izradu zadataka mogu da utiču na merila i na testove. Dobiće uskoro i ciljane obuke i kasnije priručnik za sprovođenje promena na fakultetima.

Ustanove – resorno ministarstvo, prosvetni zavodi, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, školske uprave – dobijaju detaljnu analizu potreba i obuke koje ćemo razviti na osnovu tih merenja. Tako će moći trajno da osposobe svoje zaposlene za sprovođenje državne mature.

KAKO SE SPROVODI PROJEKTNI ZADATAK

Najbliže sarađujemo upravo sa prosvetnim zavodima: Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), a razvija se i saradnja sa Pedagoškim zavodom Vojvodine. Ove ustanove od nas dobijaju ekspertizu, organizacionu podršku i sredstva za rad preko 50 radnih grupa za izradu ispitnih zadataka.

Već sada radne grupe preispituju i harmonizuju standarde postignuća predmeta na državnoj maturi i spremaju ispitna pitanja, kojih će ukupno biti oko 12.000. Kroz sve ovo, zavodi će postati spremni i da kvalitetno sprovedu i ocene ispite u planiranom roku.

Maturu predstavljamo različitim ciljnim grupama kroz brošure, video-izveštaje, odgovore na pitanja i druge formate. Imamo stranicu na Fejsbuku, a spremamo info-centar i veb portal matura.edu.rs. Sve to treba da poboljša razumevanje mature kod zainteresovanih javnosti.

OTVORENA PITANJA

Sve gorepomenuto naš akcioni plan predviđa. No svakodnevno srećemo i različite, mahom dugoročne, izazove, koji nas primoravaju da budemo prilagodljivi.

Recimo, povećana osetljivost društva na zaštitu podataka o ličnosti i oko pitanja prava na privatnost, krupne promene u regulativi i u praksi i nove tehničke mogućnosti otvaraju brojne dileme. Nema garancija da neko negde neće pogrešiti na tom planu i nenamerno ugroziti i integritet mature. Zato i čitav obrazovni sistem, kao i mi, mora da se senzibilizuje i da ovlada tim novim standardima.

Nedovoljna umreženost obrazovnih ustanova je krupan izazov. Naš projektni zadatak obuhvata analizu stanja i specifikaciju za buduće IT rešenje, na kom će počivati sva složena logistika državne mature.

Ali funkcionalno IT rešenje je nužno već za potrebe prvog pilotiranja, kroz dva meseca. To je odličan primer dinamičnih promena kojima moderan obrazovni sistem mora da se prilagođava – samo što za nas nije u domenu teorije, već nas koči u praksi.

Moramo i da poštujemo prava nacionalnih manjina da o državnoj maturi budu obaveštavane na svim jezicima na kojima prate nastavu, iako u timu nemamo stručnjake za tih osam jezika, niti sredstava za prevodioce. Tražimo održiv kompromis koji ne zahteva da naš tim od dvadeset ljudi naraste na stotinu, niti da se projekat unedogled oduži kroz višestruko prevođenje. Tako se na primeru mature vide i složenost srpskog društva i potreba da svi budemo realni, fleksibilni i svesni ograničenih resursa.

Treba istaći blisku i aktivnu saradnju koju imamo sa institucijama, stalne kontakte sa kolegama iz Ministarstva prosvete, zavoda i radnih grupa za izradu ispitnih materijala. Više puta su do sada i svi oni isticali neuobičajenu sinergiju koja vlada u domenu državne mature i koja savladava sve prepreke.

Još uvek rešavamo preostala otvorena pitanja i dileme – od prohodnosti na fakultete za učenike srednjih stručnih škola, do pitanja kako da i učenike masovnije uključimo u procese. Većinu dilema ćemo u saradnji sa resornim ustanovama razrešiti mnogo pre kraja projekta i ugraditi te odluke u procedure, priručnike i obuke.

ŠTA POSLE PROJEKTA DRŽAVNE MATURE

U odnosu na redovan rad institucija, projekti imaju dve prednosti – fokus i fiksan rok. Naši stručnjaci svakodnevno obavljaju vrlo zahtevne zadatke i brzo ih završavaju, jer su posvećeni samo njima. Kolege u državnim ustanovama imaju mnogo raznovrsnih zaduženja i funkcionišu sasvim drugim ritmom. To nije tek površna konstatacija; ona se tiče suštine – održivosti državne mature.

Kad naš projekat, posle evaluacije rezultata, bude završen, državne ustanove moraće samostalno da sprovode tu zamašnu operaciju za 65.000 učenika i preko 20.000 nastavnika, sa svim visokim ulozima i rizicima koje ona nosi. Moraće sami da izbore i sačuvaju poverenje visokoškolskih ustanova. I moraće sve to da obavljaju svake godine, u redovnom radnom vremenu i iz sopstvenih sredstava, ne iz EU fondova. A neće imati prostor za greške.

Zato je pitanje održivosti državne mature presudno. Naše studije izvodljivosti i isplativosti troškova će prikazati merljive pokazatelje tog posla. Ali kad kažemo da državna matura modernizuje obrazovni sistem, to se ne odnosi isključivo na škole. Reč je o važnim promenama kod svakog pojedinca, i to ne samo u sistemu obrazovanja, u institucijama, već u društvu uopšte.

Projekat državne mature pruža tehničku podršku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da pripremi, isproba i sprovede državnu maturu na kraju srednjeg obrazovanja. Projekat državne mature podržan je sredstvima Evropske unije koja je najveći partner Republike Srbije u modernizaciji sistema obrazovanja. EU pruža podršku Republici Srbiji da uskladi svoj sistem obrazovanja sa standardima, politikama i praksama zemalja EU. Od 2003. godine EU je donirala preko 100 miliona evra za reformu sektora obrazovanja.

Autor je vođa projekta državne mature

Povezani tekstovi