foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Poštovani kolega Macut,
Aktuelno stanje u srednjem školstvu je neodrživo pre svega za državu, a potom i za decu i njihove porodice, te u širem smislu za društvo u celini.
Nije normalno – u stvari je, koliko je meni poznato – nečuveno u istoriji ovih prostora, da država bude u ovakvom sukobu sa decom, to jest sa srednjoškolcima. Potrebno je da se ovde država ponese kao odrasli u odnosu sa svojom decom, da simbolički postigne pomirenje sa srednjoškolcima i istovremeno ostvari kraj obustava i blokada nastave i osigura normalan nastavak srednjeg školovanja od septembra 2025.
Konkretno:
1. Vlada treba da donese odluku da se svim učenicima u srednjim školama u Srbiji na kraju školske 2024/2025. godine zaključe najviše ocene, dakle petice, iz svih predmeta. Time se deci priznaje jedna važna psihološka pobeda, i pokazuje se da je država njihov prijatelj, a ne oponent. Tu odluku treba doneti što pre.
2. Istom odlukom, Vlada treba da predvidi da će se nadoknada nastave izgubljene tokom drugog polugodišta 2024/2025. godine održati tokom predstojećeg leta, kako bi se izbeglo da deca sledeće školske godine budu u teškom položaju u pogledu znanja, te da nastavnici mogu da ih tretiraju kao da su normalno pohađali prethodnu godinu (reč je o onim nastavnicima koji eventualno mogu imati takve sklonosti).
3. Vlada takođe treba da donese odluku, i to hitno, da se revidiraju školski programi, koji nisu menjani 30 godina, da formira grupu stručnjaka sa direktnim zadatkom da prepolove gradivo iz svih predmeta u svim srednjoškolskim predmetima. Ovom odlukom bi se predvidelo da ne može biti nikakvog smanjenja fonda časova, čime bi se zatvorio prostor za eventualno otpuštanje nastavnika, nego eksplicitno, da se isti fondovi časova primenjuju na upola smanjeno gradivo.
Na opisani način bi se aktuelna kriza pretvorila u priliku da se u srednjem školstvu uradi ono što je i inače već godinama neophodno, to jest da se izbaci pedagoško i sadržinsko mrtvo drvo iz programa, a da se ono što vredi obrađuje bolje, detaljnije i kvalitetnije.
Ključno je da se društveni procesi, uključujući i eventualni dijalog studenata i države, kao odraslih građana i institucija, od septembra odvijaju bez učešća školske dece, kao i da se ovim generacijama dece omogući psihološki „closure“, time što će njihova pravedna borba biti nagrađena, bez obzira na to da li se vi slažete sa tom borbom ili ne, jer je to za njih razvojno, moralno i društveno važno.
To svi razumemo kao odrasli ljudi i kao roditelji.
Kakva god da je država, ko god da je vodi, sada ili ubuduće, ona mora biti prijatelj svojoj deci. Bez lažnih parola, nego stvarno. I sada je poslednji, krajnji trenutak, da država tako postupi.
Autor je sa Instituta za praktičnu humanistiku iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
