Kampanja o genocidu 1Foto: Lična arhiva

Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida usvojena je 1948. godine u Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija.

Jedan od njenih sastavljača bio je advokat Rafael Lemkin, koji je konstruisao termin „genocid“. Od reči genos (grč. ????? – porodica, pleme ili rasa) i acidere (lat. accidere = ubiti).

Ovaj neologizam je nastao tokom Holokausta, ali je Lemkin bio duhovno inspirisan masakrima izvršenim nad Jermenima u Otomanskoj imperiji.

Genocid nad Jermenima priznali su Evropski parlament, Savet Evrope i preko 30 država sveta, a među njima nije Republika Srbija.

Nije zvanično priznala čak ni stradanje srpskog i romskog stanovništva tokom ustašluka u Hrvatskoj, a koje je imalo odlike genocida.

U poslednje vreme aktuelizovana je rasprava o tužbi Kosova protiv Republike Srbije za genocid.

Ideja o izvršenom genocidu nije novijeg datuma. Vezuje se za Hašima Tačija i njegov pokušaj homogenizacije i mobilizacije biračkog tela, a kako bi izbegao donošenje Zakona o Specijalizovanim većima u Hagu i suočavanje sa zločinima pripadnika OVK.

U pitanju je klasična propaganda o genocidu koja u središtu ima narativ o viktimizaciji albanskog stanovništva na Kosovu odnosno zločine srpskih i jugoslovenskih formacija izvršenih tokom oružanog sukoba.

Istoričar David Velč modernu političku propagandu definisao je kao „namerni pokušaj da se utiče na mišljenje publike emitovanjem ideja i vrednosti iz specifičnih razloga, svesno formiranih da služe interesima propagandiste i njegovih političkih gospodara, direktno ili indirektno“.

Tači je propagandom o genocidu politički ušićario, jer je postao predsednik Kosova. Takođe, uspeo je da iz Zakona o osnivanju Specijalizovanih veća ukloni krivično delo „genocid“.

Nakon Tačijeve detronizacije, iz kuhinje nacionalističkih podvaladžija patvorena je staro-nova obmana na Kosovu. Kampanja o genocidu. Ona je intenzivirana sa dolaskom Aljbina Kurtija na vlast.

On je, podsetimo, još 2000. godine iz požarevačkog zatvora tvrdio da je na Kosovu izvršen genocid. Dok kampanju o genocidu kormilare političari, iz pozadine je podržava inteligencija.

Zbog toga je veoma slična kampanji o genocidu koja je vođena u srpskoj štampi tokom 80-ih godina HH veka protiv albanskog stanovništva.

Kampanja je pokušaj novih vlasti u Prištini da se pridobiju desno nastrojeni glasači. Kurtijeva kampanja je agresivna, podgrejava antisrpsko raspoloženje kod albanskog stanovništva i povezana je sa pregovorima o statusu Kosova.

Predstavlja primer (zlo)upotrebe zločina u funkciji nacionalističkog spletkarenja.

Takođe, predstavlja novo podsticanje međuetničkih tenzija. A najposle, udaljava Kosovo od Ujedinjenih nacija, jer je postalo jasno da Republika Srbija priznanjem Kosova pristaje i na tužbu za genocid.

Autor je istoričar

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Kampanja o genocidu”

  1. Ko ima dovoljno dokaza neka tuži koga god hoće za genocid i nema problema oko tumačenja .Odgovor se nalazi u međunarodnim nezavisnim sudovima.

  2. Posto je autor teksta historicar, neka jos jedanred procita,jer izgleda da je preskocio lekcije, sta se to dogodilo:
    1. 1877-78 na Niskom Sandzaku, sa Albanskim narodom ?!
    2. 1912-1918 Kosovo, severna Albanija,Severna Makedonija(S.Markovic,D.Tucovic) ?!
    3. 1941-45. te perioda A.Rankovica do 1967-68 ?!
    4. 1989-1999 Kosovo ?!
    Uz ovo , nek procita jos jednom razne planove i memorandume (Nacertanje, Cubrilovic,Andric, SANU itd.)

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.