Goran BelojevićU školi su me dečaci zvali Kepa, a devojčice Kepica. Pojma nemam zbog čega. Nisam bio ni mali, niti mi je bio mali. Bar sam tako mislio. Taj nadimak ostao mi je do dan danas, u cvetu starosti.
Na skupovima generacije iz gimnazije i sa fakulteta kolege me i dalje zovu Kepa, a koleginice Kepica. Nije mi drago zbog toga, ali šta ću. Pomirio sam se s tim, mada bi mi bilo draže da imam nadimak recimo, Šefke ili Badža. Mala uteha mi je legendarni bubnjar Kepa iz Smaka.
I onda odjednom, Jovo na CIA televiziji lupi pred lepom novinarkom: „Kakvo je to društvo u kojem su šefa policije u školi zvali Slina, a predsednika države Hulja!“. Ja se sablaznim: „Ej bre, Jovo! Nemoj da lažeš! Sram te bilo! Pa znaš li ti, Jovo bre, da Slinom obično zovu one koji su stalno slinavi, a ne nose maramicu? I znaš li ti, Jovo bre, da Huljom obično zovu one koji „lepo zbore, al’ nitkovski rade?“ Jovo, bre! I jedva čekam večernji TV „Predsednik je danas..“ da se iz oba kabineta uputi demanti prljavih Jovinih laži izrečenih na CIA televiziji. Kad ono, ništa! Sačekam jutarnji TV „Predsednik će danas…“ , opet ništa. Kuku, lele Jovo! Pa onda je to mož’ bit’ istina sa školskim nadimcima, Jovo bre? Jer, generaciju nažalost, ne možeš da foliraš? Jovo, bre!
Ali ne! Pa ja znam zašto uporno ćute kabineti! Oni ćute jerbo, kao što ja pojma nemam zašto su me u školi zvali i zovu me Kepa, odnosno Kepica, tako ni Šef pojma nema zašto su ga u školi zvali i zovu ga Slina, and last but not the least ni Vrhovni pojma nema zašto su ga u školi zvali i zovu ga Hulja. I svi brate, mirno spavamo!
Plitko!
Autor je redovni profesor Univerziteta u Beogradu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
