Kladionica u zgradi suda 1Foto: advokatbjelanovic.rs

Svakoga dana kada se prošetam svojim gradom, dobijem motiv za pisanje.

Ovoga puta ove večeri dok radnici Javnog preduzeća Kruševac ukrašavaju moj grad novogodišnjom rasvetom, zasijala, počela sa radom, nova kladionica i to u zgradi Kruševačke palate pravde.

Da, u zgradi u kojoj su smešteni Viši i Osnovni sud u Kruševcu, Više i Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu.

U zgradi u kojoj sam, 1996. godine, po prvi put, zasnovao radni odnos kao sudijski pripravnik Opštinskog suda u Kruševcu.

Tu sam se obučavao za pravnički zanat, stekao prva iskustva iz sudnice, učestvovao u izradi presuda i mukotrpno se spremao za pravosudni ispit.

I tada sam mislio koliko bi ljudi bili bolji kada bi pročitali makar po jednu presudu, da vide da je sudstvo, po čl. 4 Ustava RS samostalno i nezavisno, potpuno odvojena grana vlasti.

Sada, 25 godina kasnije, ispunjena mi je želja.

Sada će svi punoletni građani i građanke imati mogućnost da sreću, pobedu, nade, želje, pronađu u Palati pravde, uplatom tiketa ili uplatom neke od drugih igara koje kladionice nude, postanu pobednici kao što su to nekad bili naši slavni preci.

Ono što je zanimljivo i neverovatno je da nigde, ni u jednom tekstu nisam pročitao, niti pak čuo neslaganje sudija i tužilaca sa svečano i nedavno otvorenom kladionicom.

Mislio sam da će se makar neko iz tužilaštva setiti vremena kada je kockanje bilo svrstano u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja, te da su čl. 305 Krivičnog zakona bila propisana obeležja krivičnog dela da „ko se kocka u vidu zanata ili ko mami druge na kocku… ili ko za nagradu stavlja na raspoloženje prostorije za kockanje“ kazniće se zakonom propisanom kaznom, da je kockanje smatrano za krivično delo i da su se baš u ovoj zgradi u relativno skoroj prošlosti, za kockanje izricale bezuslovne kazne zatvora.

Sada bi po toj istoj logici valjalo da se zaključi da ova lica koja sada uživaju u novootvorenom objektu imaju pravo na rehabilitaciju shodno odredbama čl. 99 Krivičnog zakonika koji regulišu vođenje ovog postupka.

Ovo je još jedan nesumnjiv dokaz da smo kao narod, kao nacija uznapredovali u poštovanju ljudskih prava, da ne samo da smo dekriminizovali kockanje kao krivično delo, već smo otišli toliko daleko da smo deo zgrade suda stavili na raspolaganje kockanju.

Principi zakonitosti i pravne sigurnosti, kao temeljni pojmovi na kojima je počivala koncepcija vladavine prava su, danas, prestali da važe.

Sudije su suočene sa dodatnim izazovima u državama u kojima ne postoje garancije sudijske nezavisnosti, kao što su lična sigurnost, materijalna nezavisnost, odsustvo političkih uticaja, uticaja sredine iz koje sudija dolazi.

Subjektivna procena sudije o ishodu postupka uvodi pravo i pravičnost u polje neizvesnosti, čime se vrši udar na jedan od osnovnih principa pravne države, na pravnu sigurnost.

Još su sveži ožiljci iz nama bliske prošlosti, o takozvanoj reformi sudstva iz 2010. godine, kada je mnogo sudija ostalo bez posla zbog toga što su pomislili da imaju pravo na mišljenje.

Činioci koji utiču na ponašanje sudije su se od tada znatno promenili.

Sudije su se naučile redu, te je sada potpuno isključena mogućnost da sudija, pre nego što progovori, pre svega ne pomisli na sebe, na svoju okolinu i da se zapita da li će se njegovo mišljenje nekome svideti ili neće, odnosno da li će neko zameriti sudiji na hrabrosti prilikom primena prava i pravičnosti, proklamovanih u uvodu Ustava.

Stoga muk i tišina na otvaranje kladionice.

Zaista, na ovom mestu ne izražavam ni gram sumnje u poštenje sudija i tužilaca u Kruševcu, ali na sreću ili žalost, ljudi smo, pričamo, ne mučemo, te kroz priču, odnosno razgovor formiramo određeni stav prema nekoj pojavi. Stoga dok pričamo, sudije i tužioci su ovom najnovijom  pojavom zgroženi, u neverici sležu ramenima.

I još nešto, još jedan predlog, da se sledeća kladionica otvori u porti Crkve Lazarica, na mestu gde se Lazazareva vojska pričestila pre odlaska na Kosovo, iz koje bitke su izašli kao pobednici. Zato, tiket u ruke, Srbijo, i budi pobednik.

Da smo bolji, bolje bi nam bilo.

Autor je advokat