Ne tako davno prisustvovali smo otvorenom treningu tog novog sporta u politici, sa posebnim osvrtom na kombinaciju koja negativnu energiju zlonamernog novinarskog pitanja prebacuje u korist napadnute žrtve i plaćenog mrzitelja umazanog penom od kapućina, baca na tarafleks i ponižava pred kolegama.

Let’s get ready to rumble!!!

Runda 1.

Kada Vam spomenu teško nasleđe i pogrešnu kosovsku politiku čije su katastrofalne posledice zatekli 2012. godine, podsetite sve na razglednicu Srbije pre 5. oktobra. Na ukradenu dinarsku i deviznu štednju, neisplaćene dečje dodatke i penzije, stotine hiljade izbeglica i platu od par maraka. Danas se naprednjaci pozivaju na rezoluciju 1244, optužuju „bivše“ da su derogirali taj dokument i da su „dogodine u Prizrenu“ zamenili sa „dogodine u Briselu“. A činjenica je da su upravo, danas presvučeni radikali bili PROTIV te mirotvorne rezolucije i da su želeli nastavak agresije, čak i u trenucima kada je neselektivno bombardovanje civilnih ciljeva bila realna pretnja. Vučić je, aplaudirajući pretnji da „ako počne bombardovanje, mi Srbi ćemo dosta stradati, ali Šiptara više neće biti na Kosovu“, izložio zemlju smrtnoj opasnosti i promenio floskulu „za jednog Srbina, sto muslimana“ u „za hiljadu raseljenih Srba, po jedan kvadrat stana u Beogradu“.

Runda 2

Kada Vas kratki direkti sa distance vraćaju u „dosmanlijski period“, pohvalite se povratkom srpskih snaga u vazdušno-kopnenu zonu bezbednosti. Nebranjeni vrh Kopaonika i granicu desetak kilometara od Vranja ostavio je u nasleđe upravo Vučić i današnji prvi red poslaničke većine. Takođe, prva Vlada u kojoj je ministarstvo za KiM ukinuto bila je upravo Vučićeva. Britanija ima ministarstvo za komonvelt, a Srbija Kancelariju za KiM i još na njeno čelo postavi političke karikature, od Vulina do Đurića.

Runda 3

Nije samo DS napunio Predsedništvo naprednjaka. Tamo su i kapitalci iz DSS-a, pa je interesantno kada se dojučerašnji evroskeptici beskompromisno obruše na one koji su ostali verni Koštunici. Ono što zameraju svom bivšem uzoru jeste njegova nedopustiva pasivnost prilikom otcepljenja Crne Gore, što je po samo njima znanoj alhemiji omogućilo Kosovu da proglasi nezavisnost. Levim krošeom prikažite botovima slike pogroma Srba 17. marta 2004. i pozovite se na izveštaj Kai Eidea koji je zbog tih tragičnih događaja predložio Kofi Ananu da otpočne pregovore o konačnom statusu. Na tim pregovorima nije ponuđeno nikakvo razgraničenje, istorijsko pomirenje, već najšira autonomija u okviru Srbije. Takođe, donet je Ustav koji obavezuje sve državne institucije da smatraju Kosovo sastavnim delom srpske države. Da li se i koliko Vučić pridržava tog najvišeg pravnog akta neka sudi istorija ili neki drugi sudovi.

Runda 4

Protivnička strana misli da je staklena brada bivših u nesnalaženju posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, odnosno dovođenje Euleksa i obraćanje MSP-u. Kontradikcija u koju sami upadaju liči na nasađivanje neiskusnog borca na već lansirano leteće koleno. Euleks je doveden kao tampon zona između kosovskih institucija i srpske zajednice, a njeno instaliranje odobrio je SB UN, uz poštovanje važeće rezolucije 1244. Što se pitanja međunarodnom sudu tiče, mogu li kritičari da navedu jedno poslaničko pitanje, jednu repliku ili konferenciju za štampu iz tog perioda u kojoj su kritikovali sadržaj pitanja ili činjenicu da je ono u integralnoj formi prihvaćeno od strane Generalne skupštine OUN? Brani li neko današnjem rukovodstvu da se, verujemo mesijanskim pitanjem koje će uzrokovati kopernikanski obrt na terenu, obrati istoj instituciji? Sprečava li neko srpskog fakira sa briselskih hladnih podova da inicira pregovore o statusu u okviru OUN? Zašto on te pregovore predlaže na nekoj drugoj adresi i to posle samoinicijativnog podizanja ranga delegacije sa činovničkog na najviši, ali i dnevnog reda sa tehničkog na statusni?

Dok Vam sudija drži ruku u vazduhu možete i sledeće uvrstiti u nekrolog ovoj vlasti. Prethodnici su Vam pokazali kako se vodi unutrašnji dijalog u mnogo težim vremenima, dok je zemlja bila radikalno podeljena Vašom zaslugom. Donosile su se aklamativno deklaracije i rezolucije koje su determinisale državnu politiku prema kosovskom problemu, funkcionisao je resorni odbor, vodila se javna debata, uvažavalo se drugačije mišljenje. Danas predsednik nudi Albancima istorijsko pomirenje, dok svađa sopstvene građane. Nudi razgraničenje, dok postavlja rovove između Srba. Nudi mir u regionu, dok u Srbiji vodi hladni građanski rat. Odavno je Skupština prestala da bude narodna i postala partijska, odavno je premijerka prestala da bude institucija, odavno je predsednik prestao da simbolizuje državno jedinstvo, već medicinsku dijagnozu. Zato je borba bez pravila, bez rukavica, bez konopaca, postala borba za opstanak. Ili mi ili oni?

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke