Kole ili PISA testovi?

Ni imena u impresumu. Bože, bože šta znači kad te okrpe najveće domaće dnevne novine, pa još u komentaru podvučenom nacionalno. I optuže te da usred Hrvatske furaš prosrbijansku uređivačku politiku. Odmah ti je bolje. Kupim Globus. E, odmah je bolje i meni. Ako nas u Objektivu više nema tajno, ima u Globusu Kole javno. Miodrag Kostić, biznismen koji se vratio u najbolju (i političku) formu i ovde u Srbiji, dao je veliki intervju tom listu. Mi novinari odmah pročitamo kad je intervjuer, iz nekog razloga, blag i predusretljiv prema sagovorniku. A prema Koletu je u ovom intervjuu predusretljivo – skroz. Pa je shodno tome i Kole vickast i opušten još više. Tako novinarka pita Miodraga Kostića: Mnogi su studirali ekonomiju. Što je učinilo da se razlikujete od drugih, o čemu govori i Vaša uspješnost? A Kole daje odgovor u poznatom balaševićevskom „kao Bane dobri sin“ stilu: „Razlikujem se po tome što sam uvijek bio poduzetan. Fakultet sam završio na vrijeme među prvima u generaciji, ali ima jedna zanimljiva stvar: s rekordno niskim prosjekom. Najnižim u povijesti fakulteta.To je jako važan detalj. Pri dodjeli diploma, od nas osamdeset, ja sam imao apsolutno najniži prosjek“. Takvi smo mi novinari, ništa ne razumemo, inače bismo bili preduzetnici, pa novinarka pita: Po čemu je to prednost? E, dosad je bilo obrazovanje, a sad sleduje ekonomija, pa Kostić odgovara: „Ja bih to objasnio ovako: osnovno pravilo u ekonomiji i ovdje i u Americi, uvijek je bilo: sa što nižim ulaganjem postići što veći efekat. Mislim da je to ključ svega, tajna uspjeha svih uspješnih ljudi na svijetu“. Dakle, ko se dosad pitao kako Miodrag Kostić sa lakoćom osvaja lepe žene i jevtinoćom još lepše šećerane, sad zna i čime to čini: ekonomijom opisanog tipa.Tako da mi nije jasno što se tolika buka diže kad naši petnaestogodišnjaci omanu na PISA testovima OECD-a. Oni samo žele, kad porastu, da postanu Kole.

JEDNOM PROFESOR, UVEK PROFESOR: Kako je Kole preduzetnik, tako je naš predsednik profesor – u duši. A od sopstvene se duše lako pobeći ne može. Zato je naš predsednik Boris Tadić najavio da će odmah posle skupštine Demokratske stranke i Nove godine početi da ocenjuje svoje (i Dačićeve?) ministre. Kad ih oceni, predsednik će videti ko može da nastavi da radi, a ko ne može. Jer, posle Nove godine dolazi 2011, poslednja godina pred parlamentarne izbore. Moguće je da je predsednik to poverio svojima na zatvorenom delu sednice. Čudim se da nije procurilo u javnost. Naime, nikad nismo saznali kako su ministri prošli ono prošli put kad ih je ocenjivao predsednik, koji stalno preti da će tajkune oglobiti, a ministre oceniti. Na te smo pretnje oguglali čak i mi – bedni crvi. Nije do nas došlo ni koji metod ocenjivanja koristi predsednik: PISA ili KOLE. Ali, kako stvari stoje mora da je KOLE. Što niža ocena, to viša nagrada. Da ne kažem, funkcija. Ipak, ima i nešto korisno što smo saznali. Po Ustavu Vladu ocenjuju poslanici, a poslanike narod. A u stvari i poslanike i ministre bira i ocenjuje (neki) predsednik. Ustav ionako ne valja i treba ga menjeti. „Narode moj, promeniću te“, što bi rekao kralj Ibi.

DRUŽE MIRKO, LJUBIČICE BELA: Prošle godine smo se siti nagutali tekstova bivših komunističkih funkcionera, kojima je brod Galeb bio druga kuća bar mentalno, a koji su se zgražali i na samu pomisao da bi Srbija mogla neke ekonomske šanse da potraži oživljavajući stare veze Titove Jugoslavije s nesvrstanim zemljama. Jao, šta će nam reći Evropa! Kuku, jeste li pitali NATO? Pomagaj, uskratiće nam Amerikanci pet miliona dolara pomoći! Pošto je nama zabranjeno da nam glava služi za nešto drugo, sem za nošenje šešira, ti su nasilnici ubrzo ugasili svaki glas zdravog razuma. A onda je u Velikoj Britaniji promovisana nova konzervativna vlada i njen je ministar za spoljne poslove odmah saopštio da će se ta država ubuduće fokusirati na Afriku i Južnu Ameriku, kao ekonomske partnere koji obećavaju. Vesti o velikim ulaganjima Kine u Afriku baš i ne pune naše novine, ali ima i drugih medija na svetu osim naših. Jel’ te! E pa Miodrag Kostić, u već pomenutom intervjuu, tvrdi da one prevaziđene savetnike nisu poslušali ni naši preduzetnici, ni naša Vlada.

Autor je zaposlen u NIN-u