Tako što je naš „kralj“ sa svojim sledbenicima, bolje reći familijom tipa Koza nostre (Naša stvar), neviđenom zloupotrebom demokratskih pravila, uzurpirao svu vlast u državi. Zgazio je Ustav, ućutkao Parlament, uništio sudstvo ali nije zaveo diktaturu nego je sve državne institucije pretvorio u sigurnosne finansijske kuće za sve svoje sledbenike rođake, kumove, prijatelje, supruge, ljubavnike, kćeri, sinove i ljubavnice.

Svi ti ustavni i ostali sudovi, svi ti parlamenti, gradske, opštinske i sve druge skupštine, sve te uprave javnih preduzeća i njihovi nadzorni odbori, sve kulturne institucije, svi sportski savezi i klubovi, prosveta i zdravstvo, sve to i dalje postoji, sve to mi građani i dalje plaćamo. Ali sve to više nije naše, jer budžet Vlade Srbije odakle se oni finansiraju a koji mi građani punimo novcem, više nije naš. „Kralj“ je podredio sebi ili uništio sve institucije društvene kontrole trošenja naših para i omogućio familiji koja vodi sve pomenute državne ustanove da radi šta hoće i da ne odgovara nikome osim – „kralju“.

U stvari ne rade oni šta hoće, nego rade isto na svojim radnim mestima što i „kralj“ na svom – kradu pa ne znaju za Boga. Samo se u kupleraj republici može dogoditi afera Univerzijada a da niko nije u zatvoru. U kraljevom stilu, kada su novinari otkrili da je njegov rođeni brat preko uredno registrovane firme obrnuo silne milione, a on rekao da je neko ukrao ličnu kartu brata i registrovao firmu, tako je i Siniša Jasnić osnivač fantomske firme „Evropske univerzitetske igre 2020“ na čiji račun je ministar sporta uplatio 1,200.000 evra naših para iz budžeta Vlade Srbije, na pitanje novinara kako je bez odluke Skupštine osnovao firmu, odgovorio: „Odluka je doneta samo još nije usvojena.“ Šta je to trebalo da znači, saznali smo prošle nedelje kada je Skupština univerzitetskog Saveza sportova smenila Jasnića. Taj „večiti“ sportski funkcioner sa delegatima koje je sam odredio, a koji su njegovi pajtosi i korisnici ukradenih para, održao je „novu“ Skupštinu i usvojio odluku da je sve urađeno po zakonu.

Umesto da lopove iz svojih redova strpa u zatvor, „kralj“ izjavljuje: „Srpska opozicija je kriva za sve što danas ne valja. Takvi ne doživljavaju državu kao svoju, već samo razmišljaju o tome kako će da sednu u fotelju i dočepaju se kase. Svi zajedno su ološ, bednici i nesrećnici.“

„Kralj“ je time nadmašio i Jozefa Gebelsa, Hitlerovog šefa propagande. Nijedno ime nije pomenuo, nijedan argument niti dokaz da govori istinu nije naveo.

Čak i da je „kralj“ u pravu što se opozicije tiče, verujem da bi svako od vas čitalaca, da je u prilici, upitao „kralja“, a kako da nazovemo kompletno tvoje političko okruženje i obezbeđenje, sve tvoje sledbenike koji su u funkciji neviđene pljačke građana i države. Ako su opozicionari ološ i bednici, šta su onda haški optuženik i tvoj učitelj Šešelj i sinovi, „magistar“ Nikolić i njegova supruga „akademska slikarka“, razni Mali i veliki Vesići sa svim svojim aferama od novogodišnje rasvete i jelke, do Beograda na vodi, muzičke fontane i stanova u Bugarskoj. Šta su lažni ministri Vulin i Đurić, lažni doktor Stefanović, lažni narodni poslanici koje si ti birao Đukanović, Martinović, i ini, zatim direktor BIA Gašić, ministar rusko-spoljni Dačić, svi ti medijski Vučelići, Mitrovići, Vučićevići, Krstići… i da ne nabrajam. A šta je konačno kompletan kriminogeni navijački odnosno huliganski establišment koji je u tvom ličnom obezbeđenju a po tvom priznanju, jači i od „kralja“.

Da se ne lažemo više već da problem definišemo rečnikom „kralja“ kupleraj republike. Nema većih ološa ni bednika i nesrećnika od lažnog veličanstva i njegovih sledbenika. To će se najbolje videti kad više ne budu vlast.

Povezani tekstovi