Kriptonit Supermena Vučića 1Foto: Privatna arhiva

Jedan od najboljih režisera na svetu je Kventin Tarantino, a jedan od njegovih najboljih filmova je „Kill Bill“. misterioznog Billa.

U tom filmu nalazi se najbolji opis lika popularnog strip i film junaka Supermena, odnosno njegove višestruke alegorije koju je kroz završni monolog prikazao fenomenalni glumac Dejvid Karadin u ulozi

U osnovi ove mitologije jeste sudbinski splet superheroja i njegovog alter-ega, to je dramatična životna priča čoveka koji spletom okolnosti postaje svestan svojih supermoći zbog kojih je prinuđen da nosi odgovarajući kostim. Nasuprot tome, jedini superheroj koji je rođen kao takav jeste Supermen, a njegov alter-ego je novinarski moljac Klark Kent. Klark Kent je efikasna maska koja mu služi kako bi se uklopio među ljude, kako bi postao jedan od njih, neprimetan, neprepoznatljiv, neupadljiv. Klark Kent je nesigurni slabić i kukavica. On je kritika ljudskog roda, jer Supermen nas ljude kao takve vidi – slabe, nesigurne, plašljive.

U poslednje vreme sve češće nailazim na komentare da će Vučić ostati na vlasti još pedeset godina, da će vladati dokle god poželi, da će posle Tita biti prvi doživotni vladar u Srba. Čak i oni koji ga otvoreno mrze i čija mržnja prelazi u parališući prezir izražavaju divljenje prema njegovim sposobnostima masovne manipulacije. U pravu su – niko iz sadašnje generacije političara nije mu ni do kolena kada je reč o medijskom nastupu, šahovskoj dalekovidosti i beskrupuloznoj hladnokrvnosti.

Zašto je on takav?

Da biste mogli da lečite pacijenta, prvo morate da ustanovite od čega boluje i šta je tu bolest izazvalo. Ako primenjujete pogrešnu terapiju, ne samo da nećete izlečiti zanemarenu bolest, već možete ubiti pacijenta. To se dešava i u politici.

Vučića nije moguće pobediti demokratskim sredstvima, jer se on demokratije boji, on demokratiju ne razume, on se demokratije gnuša. On nije političar per se, on nije državnik ni istorijska ličnost, on je preambiciozni, histerični vlastodržac. On vlast razume kao instrument za ostvarenje svojih fiks-ideja i zbog te fiksacije spreman je na sve, na svaku žrtvu, na bezočnu laž, na nekontrolisano nasilje. Pokazuje se ponovo da svi totalitarizmi počivaju na istoj mantri – cilj opravdava sredstvo.

Način na koji Vučić ostvaruje svoje ciljeve otkriva njegov pravi karakter u tužnoj monodrami koju nemo posmatra ceo jedan narod. Posmatrajući višegodišnju razradu životne uloge vladara gotovo savršeno izgleda njegova karakterna adaptacija brojnim srpskim slabostima, kompleksima i frustracijama. Kostim predsednika države, narodnog Vožda ili gospodara „srpskog sveta“ je genijalna maska koja mu pomaže da nikada ne vidimo njegovo pravo lice, što mu dozvoljava da sve naše nedostatke stavi u funkciju svojih interesa.

Ah so, the point emerges!

Vučić koga vidite ispred mikrofona, reflektora i kamera, nije agresivni navijački delinkvent, niti ratoborni radikalski automat. Na malim ekranima je njegov alter-ego, on je srpski Klark Kent, on je vladar koji se najbolje uklapa u srpsko tradicionalno, patrijarhalno, ksenofobično, civilizacijski i geopolitički šizofreno društvo. On je zli superheroj koji je shvatio kakav MORA da bude da bi mogao da vlada Srbima. On je baš onakav kakve nas vidi kroz neposlušne, klizeće Klark Kent naočare. Mi smo lakoverni, strašljivi, skloni laskanju, koruptivni, lenji, nezreli. On to zna, on to koristi, on to zloupotrebljava, on nam to u lice kaže i mi to odobravamo i tome aplaudiramo kao majmuni ispred ogledala.

On je živa rugalica srpskom narodu, jer nas predobro poznaje, isuviše je dugo među nama, predugo je čekao da uđemo u njegovu klopku.

Poslednje poniženje koje su spin-doktori iz njegove Dejli star redakcije smislili jeste bizarni Palmin bakšiš za sve vakcinisane građane. Iznenađeni su samo laici i amateri, jer je ovo samo deo već ustaljenog obrasca koji predviđa tri koraka u savlađivanju svih potencijalnih prepreka. Taj pobednički trokorak koji koristi na svim poljima, od vakcinacije do izbora, počinje animacijom, nastavlja se korupcijom, a završava se nasiljem. On je modifikovao onu zlokobnu „Srbe na vrbe“ u „Srbe na Srbe“ pa je tako spretno korigovao onu monstruoznu Budakovu podelu na trećinu privoleti, trećinu potkupiti, trećinu zastrašiti.

Kod Srba se u većini slučajeva na kraju sve svodi na novac. Dobro zna to onaj koji njima vlada, pa je sasvim logično da druga faza imunizacije srpskog krda podrazumeva drešenje narodne kese. Oni preostali, neposlušni i tvrdoglavi, omekšaće pod čvrstom pesnicom državnog aparata i restriktivnih propisa koji će i taj ostatak krda uterati u tor. Savršena pokazna vežba za izbore koji slede.

Gde je izlaz?

Opozicija će ostati impotentna i nemoćna sve dok ne shvati da je Vučića nemoguće pobediti igrajući igru po njegovim pravilima. Kriptonit za ovog maskiranog Supermena jeste sila i samo njen precizni i pravovremeni momentum može izazvati pokretanje stvari sa mrtve tačke. Pošto je (biračko) telo inertno, biće potreban značajan inicijalni impuls čiji intenzitet za sada ostaje nepoznata u srpskoj jednačini.

Odnos sile i energije uredili su zakoni fizike i to su jedini zakoni u kojima Srbi nisu uspeli da pronađu rupe da bi ih eskivirali. Po tim zakonima rad je prenos energije sa tela na telo tokom kojeg dolazi do promene njenog oblika. Da bi rad mogao da bude izvršen mora da postoji sila (promena) koje deluje na telo. U Srbiji energija postoji u potencijalnom obliku i neophodno je pretvoriti u kinetičku, a to se može postići jedino može zajedničkim RADOM opozicionih lidera i svih onih koji žele da promene pravac kretanja ili sunovrat naše države.

Sve ostalo je beskonačni igrokaz koji podseća na trejler „Dana mrmota“. Silu silom suzbiti svaki zakon dozvoljava. Na silniku je da odabere u kom obliku će se sa tom silom suočiti – na ulici ili na izborima.

Autor je lekar, član Glavnog odbora Demokratske stranke

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Kriptonit Supermena Vučića”

  1. Nije baš da nismo imali doživotne vladare, jedino što, na žalost, nisu okončali prirodnom smrću. A. Vučiću ne želim takvu sudbinu. Poučno bi bilo videti ga kao doživotnog predsednika šah kluba Zabele.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.