Krivi smo mi a ne samo Vučić

Sve je, kaže, tačno što ti i tvoje kolege govorite ili pišete o Miloševiću, Šešelju, Vučiću i njihovim sledbenicima.

Ali, gde smo tu mi kao njihovi podanici?

Gde je naša odgovornost za sve što nam se dešava?

Jer da nema nas takvih kakvi smo, ne bi bilo ni njih.

Pa pogledaj kako se podanički ponašaju tvoje kolege urednici i direktori srpskih medija.

U šta su pretvorili RTS, Pink, Srećnu TV, Politiku, Novosti, da tabloide i ne pominjem.

Da li su svi oni naše gore list?

Jesmo li mi sa njima pohađali iste škole i fakultete?

Jesu li njihove i naše porodice i preci srpskog porekla?

Još drastičniji primer da su naši moralni i kulturni temelji truli, jesu ministri u Vladi Srbije.

O nepismenoj fikus premijerki ne treba trošiti reči.

Ali da li si ikada čuo za slučaj u svetu, sličan ovom našem jadnom ministru vojnom kog s pravom zovu Slina.

Čovek se iz dana u dan maže sopstvenim fekalijama ne bi li ponovo zadobio izgubljenu milost apsolutnog gospodara Srbije.

Pa onda julovska gnusoba ministar policije i tako sve do ministra čiji je nadimak Mona, što je u nekim zemljama oznaka za polni organ.

A šta tek reći za ministra zdravlja koga zovu Doktor Smrt?

Svi oni imaju porodice, prijatelje, poznanike i još 700.000 članova zločinačkog udruženja koje zovu strankom.

Ta lažna politička organizacija je tim svojim članovima za vernost omogućila lagodan život, po principu „Lezi lebu da te jedem“.

A mi ostali građani, podanički živimo u laži i iluzornoj, falsifikovanoj stvarnosti.

Naša prošlost i sadašnjost su laž a budućnost je neostvariva iluzija.

Preskočili smo vekove, bolje reći Turci su sirotinju raju „operisali“ od humanizma, renesanse i prosvetiteljstva.

Da se ne lažemo više. Nismo mi nikakav „nebeski narod“, mi smo najgluplja nacija na Balkanu.

Istorija to nepobitno dokazuje.

I tako, završio je u dahu moj kolega iz studentskih dana, nije sve do okupatora, uzurpatora i diktatora, nešto je i do nas.

I zaista mi smo nacija koju već decenijama dave sopstvene fekalije i moramo sami sebe upitati: Ko je kriv zato što Srbiju već više od trideset godina vode zlovremenici.

Odgovor je još devedesetih godina prošlog veka dao legendarni Đorđe Balašević pevajući: „Krivi smo mi što smo ćutali“.

Zlovremenici nas vraćaju u prošlost falsifikujući istoriju a tzv. intelektualna elita i mediji ih u tome svesrdno pomažu.

Dok im se Balašević suprotstavljao nenadmašnim baladama, ti umobolnici su slali srpsku decu da ginu za granicu Velike Srbije na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

Danas te iste život običnih građana ne dotiče jer pokreću još sumanutijih projekat stvaranja nekakvog srpskog sveta.

Zbog Srba koji su se pokatoličili negiraju postojanje Hrvata.

Zbog islamiziranih Srba sve u Bosni proglašavaju Srbima.

Zbog pravoslavne vere Crnogorci su takođe Srbi kao da pravoslavci nisu i Bugari, Grci, Rusi…

Normalnom čoveku pripada sve veća muka od takvog i sličnog blebetanja i brbljanja preko svih medija.

Srbija je postala jedna ogromna brbljaonica u kojoj se gubi značenje reči.

Svi nešto objašnjavaju, svi analiziraju, svi predviđaju i mudruju, dok Srbiju kriminogena i lopovska vlast vodi putem u bespuće.

A mi i dalje ćutimo.

Na čelu Srbije je najbolji učenik ratnog zločinca Hulje Šešelja.

Taj najveći živi zlovremenik uništio je državu a sada uništava i prirodu i društvo.

On se ničega ne plaši.

Sebe smatra junakom.

Da je ikada pročitao Njegoša znao bi da je „junaštvo car zla svakojega“.

Pred njim puca sve što život znači.

Sve je u njegovoj nadležnosti.

U našoj nisu ni sopstveni životi.

Da li je to normalno?

Zar to nije izraz srednjevekovnog podaništva?

A najortodoksniji vid podaništva jeste ono što je deo tzv. opozicije učinio sebi i građanima, prihvatajući ulogu „trojanskog konja“ vlasti na lažnim izborima.

I tako zemlja stenje a ogromna većina građana i dalje ćuti.

Ljudi ćute jer pod uticajem višedecenijske medijske lobotomije i dalje misle da su za propast Srbije i njen ulazak u ćorsokak planete, krivi isključivo drugi, pre svih Evropska unija i Amerika.

Samo mi i naše vlasti (Čitaj: Milošević, Šešelj, Nikolić, Vučić, Dačić i Koštunica) nismo ni za šta krivi.

Konačno, najveći problem nacije jeste ono što je ovih dana na društvenim mrežama napisao ambasador u penziji Slobodan Raković.

Citiram: „Na ulazu u Stelenboški univerzitet u Južnoj Africi stoji sledeći natpis: Za uništenje bilo koje nacije, danas nisu potrebne bombe i dalekometne rakete. Potrebno je samo zapostavljanje obrazovanja i tolerisanje prepisivanja i varanja na ispitima. Jer pacijenti umiru od ruku takvih doktora. Zgrade se ruše od ruku takvih inženjera. Novac se gubi iz ruku takvih ekonomista. Pravda nestaje pored takvih pravnika i sudija. Jednom rečju krah obrazovanja je krah jedne nacije. Moralo bi da se dogodi čudo pa da tako neobrazovani ljudi prestanu da ćute i kažu dosta mafiji i kriminalcima u politici.

Autor je novinar, urednik Sportsko-političke galaksije