U novinarstvu je od sredine sedamdesetih. Teško je pronaći nekoga ko o Lukoviću nema definisano mišljenje. Poput njega samog, ta mišljenja su nabijena emocijama, često na ivici verbalnih incidenata. A, od kontroverzi nikada nije bežao. Kao jedan od najboljih rok kritičara koje je Beograd imao osamdesetih i devedesetih, duhovito i cinično, subjektivistički, ali autoritativno, tekstovima u Džuboksu, Poletu, Mladosti, Vremenu Zabave, X Zabavi… obrušavao se na zvezdice YU/srpske muzičke (kvazi)industrije, promovišući novi talas i domaćoj publici još nepoznate zapadne stvaraoce. Balkanska krvoprolića okrenula su ga politici; pišući za Mladinu, Feral Tribune, Dane, Našu Borbu, Danas strastveno je kritikovao gospodare rata, pre svih ove „naše“, srpske. Mostove prema bivšoj zajedničkoj domovini nastavio je da gradi i u dvehiljaditim, ali je zato mnoge u Srbiji porušio. Prekidao je prijateljstva kada bi postao uveren (a za to mu nije mnogo trebalo) da je neko pristao na kompromis s političkom i biznis elitom, ali je samom sebi ponekada spuštao „moralnu lestvicu“ – na Bojanu Lekić se upravo preko Danasa obrušio jer je pristala na nagradu Karićeve fondacije, da bi zatim počeo da radi za vlasnika TV Pink Željka Mitrovića. Posle Miloševića, Šešelja, Koštunice i saradnika, glavna meta su mu postali Boris Tadić, Vuk Jeremić i Veran Matić. Nesporni šarm i smisao za humor ugrozio je uvredama, psovkama i seksizmima.

Danasovu nagradu za novinarsku hrabrost „Stanislav Staša Marinković“ dobio je 2001. godine. Objavio je tri knjige. Bio je poslanički kandidat LDP. Glavni je urednik internet portala

E-novine. Diplomirao je na beogradskom Mašinskom fakultetu. Rođen 1951. u Kraljevu, živi na beogradskoj Zvezdari.