Jedan deo njegovih nekadašnjih pristalica iz rodnog Cetinja ocenjuju kao zakasnelu reakciju najnoviji proglas Perovića i tumače je činjenicom da Perović nikada nije preboleo što je DPS preuzeo ideologiju liberala, ugasio stranku i preuzeo biračko telo. Oni drugi, malobrojniji, i dan danas tvrde da je Perović jedini pravi revolucionar.

Perović je rođen 2. avgusta 1954. u crnogorskoj prestonici. Završava prava 1978. u nekadašnjem Titogradu, dok je sudsko advokatski ispit položio naredne godine u Beogradu. Apsolvirao je postdiplomske studije na Internacionalnom univerzitetskom centru u Dubrovniku na temu „Istorija kulture jadranske obale“. Još kao student, bio je vrlo aktivan u društvenom životu. Prelomna godina za njegov društveni angažman jeste 1988, kada je smenjen sa mesta predsednika Književne opštine Cetinja zbog „neprikladnog“ političkog angažmana. Povod je bio odluka Perovića da dozvoli da se na Cetinju štampa „Etnogenezofobija“ Sava Brkovića. Optužen kao idejno-politički neprikladan izriče mu se „najstroža idejno-politička mera“ i biva smenjen sa funkcije člana komiteta Saveza komunista na Cetinju.

Svoj Liberalno-demokratski rad započeo je kao predsednik Izvršnog odbora LSCG 1990, a potom i predsednik partije. Poslanik je u dva navrata u višestranačkoj SR CG od njenog konstituisanja 1990. Inicijator je istorijske koalicije „Narodna Sloga“ 1996. kojom utemeljuje puteve pomirenja srpstva i crnogorstva u CG.

Na opaske da je saradnik hadezeovskog ludila odgovarao je: „Moj je i Beograd, i Zagreb, i Ljubljana. Ići ću svuda gde me zovu, bez obzira što će me proglasiti Tuđmanovim ustašom ili Kučanovim poslušnikom“. Početkom januara doživeo je dva srčana udara. Perović je oženjen i otac dvoje dece. Ljubitelj je rok muzike i Rolingstonsa.