foto twiterMoj grad je Kikinda, grad u kome sam se rodio i grad u kome sam proveo mladost. Moj grad je i Zrenjanin, grad u kome sam postao otac, grad u kome živim već 20 godina.
Zapravo, za mene su ta dva grada jedan grad. Ne mogu i ne želim da ih delim. Ljudi u mojim gradovima su samo geografski udaljeni jedni od drugih. Drugih razilaženja nema. Samo neznalice i zli ljudi mogu da kažu drugačije.
Ovo parče kopna na kome živimo, rastemo i rađamo decu pripada svima nama na jednak način. Bogatstvo mojih gradova leži u građanima koji ljude ne dele po veri, naciji, polu…
Građani mojih gradova vole svoje komšije i brinu o zajedničkim interesima. Nažalost, zla vremena su nas proredila. Mojih gradova je svakoga dana sve manje.
Zavist i ljubomora uspešno seju mržnju. Apatija anestezira dok nas seciraju na živo. Za to vreme moji gradovi su ostali bez naše vode, a uskoro će nam oteti i vazduh i zemlju.
Zlo nas tera da odemo odavde i da tražimo sebi neke druge gradove. Zabluda je da naši gradovi mogu da prežive bez nas, njihovih građana. Mogu da postanu tuđi, ali tada više nisu naši.
Nisam ja jedini koji voli našu ravnicu, našu studen ili našu vrućinu. Vole ljudi i našu „žutu vodu“, ne zato što je dobra, već zato što je naša.
Silne vojske su prešle preko naše ravnice i svi su otišli. Ne zato što naši gradovi nisu lepi već zato što nisu njihovi. Kao što neki Čikago ili Sidnej teško da mogu da budu moji.
Imaju moji gradovi puno problema, ali imaju i ljude koji te probleme mogu da reše. Ima ovde talenta za sve. Fali nam samo malo vere.
Moji gradovi su gradovi sporta, kulture, umetnosti, istorije, ljubavi, srećnog suživota…a ako sam slagao, onda je to zato što verujem u moje gradove.
Biće oni opet veliki jer veliki ljudi u njima žive. To nam nikada i niko ne može oteti. Potrebno je samo da se probudimo.
Autor je predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodina i osnivač Građanskog preokreta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
