Mržnja na slepo

Koliko, nije precizirano u prilogu Dnevnika RTS-a čija je glavna teza da im niko neće propisivati šta da prikazuju i da će o tome kao i dosad odlučiti kolegijum ove kuće.

Brojni zahtevi koji su stigli na adresu nacionalne televizije da se emituje film „Quo vadis, Aida?“, a pre svega Regionalne akademije za razvoj demokratije i nisu bili mešanje u uređivačku politiku filmskog programa, više podsticaj da s njom kao i dosad nastave.

Ako smo zahvaljujući Javnom servisu bili privilegovani da ekskluzivno pogledamo nagrađivani „Parazit“ pre ceremonije dodele Oskara, koji je ovo ostvarenje i osvojilo, a „Još jednu rundu“ uoči dodele ovog priznanja, zašto ne bismo mogli „Aidu“, ovogodišnjeg pobednika Evropske dodele filmskih nagrada, koja je uz to bila kandidat BiH za Oskara?

U čemu je problem?

Možda konstatacija rediteljke filma Jasmile Žbanić da bi emitovanje ovog ostvarenja na RTS-u značilo kraj rata ili ocena Muharema Bazdulja, člana UO RTS-a, koji kaže da je rat završen potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i da je ubeđen da će RTS film prikazati.

Stvarno, da li je kraj rata ako se više ne puca ili onda kada stane mržnja na slepo kojoj svedočimo ovih dana u komentarima na internetu i na zidovima Beograda, da je zameni razgovor pošto se, za početak, pogleda film.

Ko bira šta će „dragi gledaoci“ gledati?

Upravni odbor RTS kaže da nije do njih, nego do urednika koji o tome odlučuju i u čiji se rad ne mešaju, dok urednici kad ih se o tome pita zvuče kao PR-ovi kuće za koju rade i nikako ne deluju kao ljudi u čiji se posao niko ne meša.

Zašto RTS jednostavno ne pusti ovaj film, a „dragi gledaoci“ neka sami odluče žele li da ga pogledaju.

Ovako ostaje utisak da je RTS pod cenzurom i kada je reč o filmskom programu. Ili je film „Quo vadis, Aida?“ nešto više od toga? Da nije, možda bi ga, ako ne RTS, onda neki ovdašnji filmski festival dosad pustio? Da li je stvarno kraj rata ili je na snazi autocenzura?