U javnosti se često polemiše o različitim aspektima nauke – da li naučni radovi služe „samo za biblioteku“, ili je naučna dostignuća moguće vrednovati ukoliko imaju praktičan značaj.
U tom smislu ćemo ukazati na neospornu vezu između nauke i privrede, kako bi bilo sasvim jasno da bez razvoja osnovnih nauka nema ni tehnološkog razvoja, niti patenata, niti inovacija, pa ni privrednog rasta. Naravno, nauka ima i edukativan karakter.
U periodu od 1976. do 1996. godine udeo visokih i srednjih tehnologija, utemeljenih na znanju, skoro je udvostručen (1976. godine obuhvatao je 28 odsto, a 1996. godine gotovo 55 odsto ukupne svetske robne razmene). Poslednjih tridesetak godina taj trend se nastavlja, čak se i ubrzava. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka Srbija je mnogo ulagala u nauku. Tada su veoma dobro bile povezane osnovne nauke i privreda. U prilog tome možemo navesti izuzetan patent Instituta za opštu i fizičku hemiju kojim je tadašnja Jugoslavija 1991. imala udeo od 49 odsto u evropskoj, a 28 odsto u svetskoj proizvodnji zeolita. Preduzeće koje je proizvodilo zeolit bilo je najveći neto izvoznik u tadašnjoj Jugoslaviji, a Jugoslavija najveći pojedinačni proizvođač zeolita na svetu. Javnosti je takođe malo poznat podatak, iz tog vremena, da su avioni kompanije Boing koristili patent Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju iz Beograda.
Šta je potrebno uraditi da bismo dostigli razvijene države?
Poređenjem pojedinih podataka koji se odnose na ekonomski položaj Srbije u Evropi i svetu i podataka koji se tiču stanja u nauci, uočava se jasna korelacija između broja objavljenih radova, izdvajanja za nauku i bruto društvenog proizvoda.
U periodu od 2000. do 2003. godine naučnici iz Srbije su objavljivali oko 1.300 radova u međunarodno priznatim časopisima godišnje.
Zbog takvog rezultata, Srbija se nalazila među najlošijim zemljama u Evropi i svetu, a Univerzitet u Beogradu nije bio ni među prvih 1.500 u svetu. Međutim, ključne mere koje su sprovedene u Sektoru za osnovna istraživanja Ministarstva nauke, u periodu 2003-2005. godine, doprinele su da se narednih godina značajno promeni zatečeno stanje. Prvo je objavljena rang-lista naučnih projekata 2003. godine, kada je najvažniji kriterijum bio kvalitet i radova u međunarodnim časopisima priznatim u svetu (časopisi na SCI listi kojih ima oko 10.000).
Zatim je 2004, na osnovu analiza, utvrđena neujednačena produktivnost naučnika u Srbiji, pri čemu su u prethodnom periodu svi imali istu platu u okviru istog naučnog zvanja. Sprovedene su mere kojima je, na osnovu svetski priznatih i javno objavljenih kriterijuma, nagrađeno 20 odsto najboljih naučnika u Srbiji, prema objavljenim radovima u poslednjih pet godina. Time su naučnicima poslate dve poruke: da se vrednuje njihov rad i da će razlika u njihovim rezultatima imati finansijski efekat.
Verovatno najznačajniji korak je učinjen 2005. godine uvođenjem osam različitih kategorija za finansiranje, u zavisnosti od postignutih rezultata. Naučnici su počeli da objavljuju kvalitetnije radove, dobijali višu kategoriju, a samim tim i više finansijskih sredstava. Ovaj uspeh je prepoznat i u svetu kada je ugledni časopis ScienceWatch više puta pisao o tome da je Srbija postala naučna zvezda u usponu.
Uspeh su zabeležili i naši najbolji univerziteti. U poslednje dve godine Srbija ima bolji rezultat od čak 13 država članica EU, na osnovu plasmana naših univerziteta na Šangajskoj listi, čime je rangirana na 32. mesto, odnosno na 41. mesto na svetu.
Malo je poznata činjenica da su izuzetan doprinos ovom rezultatu dale društvene i humanističke nauke. U periodu od 2000. do 2003. godine situacija je u ovim oblastima bila izuzetno loša, jer je oko 3.000 naših naučnika uspevalo da objavi svega 30 radova godišnje u međunarodno priznatim časopisima. Već pomenutim reformama i uz pomoć cele naučne zajednice, u narednom periodu su ostvareni veoma dobri rezultati. Primera radi, u ovoj oblasti su u 2014. godini objavljena 383 rada, a u 2017. čak 548 radova u časopisima međunarodnog karaktera. Posebno je značajan podatak da je u protekloj deceniji doprinos rezultata iz ovih oblasti za Šangajsku listu bio zanemarljiv, dok je ove godine doneo više bodova pri rangiranju Beogradskog univerziteta nego Institut za fiziku, koji je kao što znamo jedan od naših najboljih instituta.
Uspeh naših naučnika, prepoznat na svetskoj sceni, budi nadu da će i u Sektoru tehnološkog razvoja i inovacija biti ostvareni vidljivi rezultati na polju privrede, kao što je to bilo u ranijem periodu. Očekuje se da će ostvarenju tog cilja doprineti i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoj, predstavljanjem radne verzije Zakona o Fondu za nauku koji će u septembru ove godine biti na javnoj raspravi, a zatim će biti upućen Skupštini Srbije na usvajanje. Donošenjem ovog zakona i formiranjem Fonda za nauku biće obezbeđena dodatna sredstva za istraživanja.
Takođe, značajno je i uključenje 802 mlada istraživača na naučnoistraživačke projekte, u poslednja tri meseca, od planiranih 1.000 istraživača, što je bila zajednička akcija Ministarstva i Vlade Srbije.
Nadamo se da će nas dosadašnji rezultati i najnovije mere Ministarstva pokrenuti napred i time doprineti da se naša zemlja brže kreće ka razvijenom društvu, kao i da će povećano ulaganje u nauku omogućiti veći privredni razvoj, na korist svih građana Srbije.
Autor je pomoćnik ministra za nauku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
