Ne daj se, Ines („opozicijo moja“)

Opozicijo, gospođo, seljanko, prostakušo i plemićko „moja“, ustani i promeni ploču, Mozartov rekvijem Agnus dei, zar vam je i dalje najdraži početak.

Znam da će još biti mladosti, ali ne ovakve koja pokušava temeljno da promeni karakter režima u Srbiji. Ali, vi negirate objektivnost u praktičnom interesu ostvarivanja vaše lične koristi. Mladi, studenti i sa njima pokrenut instikt solidarnosti u borbi za bolju Srbiju i povratak morala, ne dozvoljava vaše stavljanje u red za dohvatanje vlast, jer primarno traži istinu i slobodu. Istina je kobnija od vaše „zablude“, neznanja i zelje za vlascu uključiv finansijsku dobit.

Ovo je dostojno prezrenja kao i vaša celu deceniju izraženu nesposobnost i dekadenciju. Studenti su iskazali smelost i čistotu, hrabrost da se kaže ne autoritativnom režimu i nenadležnoj instituciji, i zato se nadamo da će uskoro biti samo nenadležan i bez institucije. Možemo mu poželeti da u onoj crno beloj instituciji dočekuje svoje rođendane. Vučić je kao Napoleon izgubio otmenost i karakter, ali Francuz je barem bio vojskovođa, procenila je istorija, kakav. Ovog „našeg“ uskoro početi da procenjuje, to je definitivno zaslužio. Naravno, istorija je često dom za loše i pogubne, nažalost ne samo za dobre.

A opozicija, ona je vec zagazila u istoriju, nećemo da kvalifikujemo kakvu, samo da primetimo, jos jedan obilazak Pariza ili Brisla, jedna kratka šetnja i to je to, ne daj se, Ines.

Autor je bivši diplomata

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.