Nema mira uz kapuljaše koji nas nazivaju ustašama

Posle ovih bombastičnih poruka nameću se sledeća pitanja:

Prvo, ko nam je oteo državu? Drugo, kome ne damo državu Srbiju? I treće pitanje, kako nešto da ne damo, kada nam je to već oteto?

Sve ovo liči na teatar apsurda iz 50-ih godina prošlog veka – besmisao ljudskih radnji, postupaka i reči uz mešanje stvarnog i nestvarnog. Međutim, autori naših drama nisu ni Kami, ni Jonesko, ni Beket, već predsednik Republike Srbije i aktuelna vlast.

Ko je, i kada, autoritarnom vođi, cezarističke sebeljubivosti, mogao da preotme državu, kao razmaženom detetu voljenu igračku? Da li je nekome u ovoj zemlji prihvatljiva misao da neko, osim predsednika, kontroliše i komanduje vladom, vojskom, policijom, sudstvom, državnom bezbednošću… pa sve do mesne zajednice? Ko, u ovoj državi, od naših para, poklanja lokalne puteve, vodovode, škole, električne stubove… radna mesta?

Ujedno, kao znak nacionalne i državničke neodgovornosti, smatram podelu naših građana od strane predsednike Republike na „naše“ i „njihove“. NJegovim svrstavanjem na stranu tzv. „bolje, pristojne Srbije“ i potpirivanjem podela među građanima, on flagrantno krši Ustav, član 111. i umesto da zagovara zajedništvo i koheziju, on pojačava vekovni srpski usud – deobe.

Naravno, postavlja se i pitanje – na koji način aktuelna vlast misli da vrati „otetu državu“ od, pretpostavljam, autentične mladosti oličene u kolektivu jednakih i samoorganizovanih studenata, koji se samo bore protiv nepravde, korupcije i zarobljenih institucija. Da li u tom preotimanju, vlast računa na brojne opskurne ličnosti pod kapuljačama, koje se nedeljama nalaze i cirkulišu ispred Predsedništva Republike Srbije, a sada i ispred Narodne skupštine?

Inače, ko to odobrava, organizuje i finansira? Nas, narodne poslanike opozicije, ta nedifinisana i agresivna grupa građana, dočekivala je i ispraćala iz Narodne skupštine sa bučnim povicima: „Ustaše!“. U isto vreme, aktuelna vlast poziva na saradnju i harmonizaciju odnosa. O tempora, o mores.

Napominjem da bi u svakoj normalnoj i uređenoj državi, raznolikost i različitost u znanju, idejama i pogledima na razvoj društva, pogotovo sa „studentskog izvorišta“, bili prihvaćeni kao bogatstvo i strateško opredeljenje. Moje celoživotno iskustvo govori da je najbolje jedinstvo ono koje ne isključuje različitost, pa i političku raznolikost. Pokret studenata i omladine u Srbiji ukazuje da ne možemo odvojiti cilj i sredstva, i da demokratija nije spoljašnji cilj već praksa, sam život pokreta. U tome je ovaj pokret za nas građane uzor, a sve više i za uspavanu Evropu.

Sve ovo dobija na još većem značaju u našoj zemlji, gde nesreća nesreću sustiže, tragedija tragediju, afera aferu, korupcija korupciju, pronevera proneveru. Studenti, kroz gandijevski pristup, samo govore o normalnom životu, dostojnom čoveku, o osvešćivanju i kvalitetnom preobražaju, a aktuelna vlast ih, zbog toga, skandalozno naziva „bahatim mamlazima“ , „fašističkim falangama“, „teroristima“ i „ljotićevcima“.

Na sve te probleme i podele, nova Vlada Srbije, i po programu, i po sastavu ne obezbeđuje diskontinuitet sa prethodnom neuspešnom Vladom. Kakva je to kadrovska politika, kada posle devet meseci rada, predsednik Republike kaže da treba „promeniti više od polovine ministara“. Pa, ko je njih predlagao? Ko je odgovoran za te katastrofalne greške u kadrovskoj politici koje su koštale, pre svega, Srbiju?

Ne vodi se ozbiljna kadrovska politika tako što se kaže da nekome „treba pružiti šansu“. Ovde se ne radi o tomboli koja večitim gubitnicima ne donosi neku šansu, već o najodogovornijoj političkoj ličnosti i političkom telu u Republici Srbiji. I umesto čvrstih argumenata i ubeđenja sa pokrićem u ozbiljnim biografijama, građanima se nude nerealna obećanja i nadanja. I ova Vlada vrvi od nekompetentnih ministara bez ikakvog društveno-političkog iskustva. Neozbiljno i neodgovorno.

Iznet Program Vlade, od strane mandatara profesora Macuta, ne donosi ništa novo. Mandatar je slavodobno govorio o „saradnji i harmonizaciji odnosa“ ali se, kao lekar, nije setio obaveze da se ispuni šesti zahtev studenata u blokadi.
Naime, ulaskom predsednika Republike sa brojnim novinarima i snimateljima u intenzivnu negu, gde su lečeni bolesnici sa teškim opekotinama, zbog mogućih teških bolničkih infekcija, životi tih bolesnika bili su dovedeni u neposrednu opasnost. Prekršen je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 15, stav 1, Zakon o pravima pacijenata, članovi 10, 14 i 21. lekari su prekršili i Hipokratovu zakletvu i Kodeks medicinske etike. Lekar-mandatar nije pokazao očekivanu i neophodnu odgovornost i saradljivost po ovom pitanju.

Naprotiv, uvodnim izlaganjem i kroz skromnu i neubedljivu diskusiju, mandatar se pridružio veoma opasnoj i manipulativnoj tezi aktuelne vlasti i njene moćne propagandne mašinerije da su studentski/građanski protesti, univerziteti, rektori i dekani, direktni krivci za duboke podele u našem društvu, politizaciju univerziteta i odsustvo odgovornosti. Pri tome, namerno se „zaboravlja“ da su studentski protesti samo posledično stanje ili odgovor/reakcija na sveprisutno (nagrađeno) neznanje pripadnika i simpatizera vladajućih partija, nekompetentnost, korupciju, enormno bogaćenje na račun osiromašenja većine, akumulaciju trauma i nesreća, autoritarnu i autističnu vlast itd. Zato, ovde i sada, studenti/građani samo primenjuju doktrinu iz humane medicine – lekari prvo leče uzrok bolesti, a zatim i posledične simptome koji prate taj klinički entitet. Uvaženi kolega Macut bi trebalo da zna za bitan postulat u humanoj medicini – nema posledice bez uzroka (lat. nullus effectus sine causa).

Zato je za postojeću situaciju i narušen obrazovni sistem, odgovorna aktuelna vlast koja mesecima, ne ispunjava studentske zahteve. SNS vlast ili to ne može (nedostajuća ili možda, blagovremeno sklonjena dokumentacija) ili, još gore, ne želi (verovatno, zaštita određenih ličnosti). Najgore je što u kolopletu beščašća aktuelna vlast, da bi izbegla odgovornost, deli, suprostavlja i huška „studente koje žele da uče“ protiv studenata demonstranata, koji navodno „ne žele da uče“. Opasna i apsurdna podela. Na hiljada studenata, kroz 36 generacija, sam edukovao i uvodio u čarobni svet medicine, i svi su hteli da uče, shvatajući da kvalitetno obrazovanje bez morala nema željenu vrednost.

Posle poslednje sednice Narodne skupštine, i izbora nove-stare Vlade, sve maske su pale – aktuelna vlast, po cenu daljih deoba i moguće represije, želi da zadrži vlast sa obećavajućim i nadolazećim koruptivnim radnjama vezanim, pre svega, za EXPO 2027. Svaka normalna i odgovorna vlast oberučke bi prihvatila razumne predloge opozicije da država, napokon, izađe iz nenormalne, destruktivne društveno-političke krize sa nesagledivim posledicima. Svi bi učestvovali na normalnim (fer i poštenim) izborima, a aktuelna vlast bi imala, manje-više, realnu šansu da ostane na vlasti. Na drugoj strani, građani moraju da shvate da ishod glasanje ne zavisi od Aleksandra Vučića i njegovih jurišnika, već od građana koji ćute i ne glasaju. Oni time ne postaju žrtve, već saučesnici.

Zato je u ovom presudnom trenutku za našu Srbiju, potrebna aktivna pomoć svakog građanina sa uspešnom i, pre svega, čistom biografijom. Tokom kliničkog rada i brojnih društvenih aktivnosti, upoznao sam na hiljade i hiljade profesionalno uspešnih ljudi sa čvrstim etičkim principima, svih nacionalnosti i vera, koji političku aktivnost, nažalost, doživljavaju kao nešto nemoralno i neproduktivno. Međutim, suština i istina su u rečima Jovana Skerlića, od pre 100 godina: „Politička aktivnost je briga o javnom dobru“. Poslušajmo Skerlića, nećemo se pokajati.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, narodni poslanik partije Srbije centar (Srce)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.