Nesporazum s narodom

Kao građanin koji nije, niti namerava da potpiše Sporazum sa narodom – koristim priliku da vam se obratim, pod pretpostavkom da vas (kao političku opciju koja pretenduje na podršku društva) zanimaju i mišljenja nas koji se (iako se aktivno borimo protiv Vučićeve autokratije) ne osećamo delom onog naroda kom se kao politička organizacija obraćate.

Protesti „1 od 5 miliona“ jasnim su učinili dve stvari: prva je da uzurpator funkcije predsednika Republike (ali i svega ostalog) više nije predsednik apsolutno ničega osim vlastite hajdučke družine, koja se neosnovano predstavlja kao politička stranka. Građani Srbije isterali su ga pred ogledalo u kom ne vidi ništa drugo osim nakaznih odraza vlastitih kadrova – gde se prosto ne zna koji je odvratniji i od kog bi i sam najradije da pobegne! Druga činjenica je da se Prvorođeni – baš kao Milošević 1996/97 – nalazi u slobodnom padu. Koliko će taj pad trajati više ne zavisi od njega – već od sposobnosti društva da artikuliše alternative.

Pošto nas istorijsko iskustvo uči da se autokratski režimi – čak i onda kada deluju pobeđeni – po inerciji održavaju još neko vreme kada, po pravilu, nanose najveću štetu (npr. devastacija Kalemegdana, rušenje beogradske Železničke stanice, najava projekta Novi Sad na vodi…) kao najbrojnija opoziciona grupacija morali biste da se uozbiljite i interese svoje političke asocijacije počnete da stavljate iza interesa društva!

Iako su uzdrmali režim, probudili i ohrabrili društvo – u ovom trenutku građanski protesti nalaze se na prekretnici – iniciranoj upravo vašom odlukom da u protestima uzmete „aktivniju ulogu“, ili, narodski rečeno, da proteste prisvojite čime ste, bar u manjim gradovima, pogubno uticali na masovnost istih. Kada bi se ta prekretnica ticala samo vas kao političke grupacije svakako vam se ne bih obraćao – no, ona se tiče čitavog društva, zato biste morali povesti računa o sledećem:

1. Ako želite da se pokažete doraslim istorijskom trenutku – umesto ambicije da protestima „dirigujete“ iz Bgd centrale – morali biste dopustiti lokalnim inicijativama, posebno tamo gde za to postoji potencijal, da se samoartikulišu i odluke o pravcu u kom će se ta artikulacija kretati moći da donose samostalno.

2. Koliko odmah ukinite crne liste govornika (bilo da su one formalne ili neformalne)!

3. Pošto je jasno da SZS nema kapacitet da Vučića pobedi sam – odmah prestanite da sprečavate da se na protestima pojavljuju i afirmišu ostale opozicione grupacije koje bi u vrednosnom smislu na opozicionoj sceni mogle da artikulišu one političke i građanske vrednosti koje vaša grupacija – što zbog svoje heterogenosti ali i ne samo nje – jednostavno nije u mogućnosti.

4. Pod hitno obuzdajte vlastite jurišnike i prestanite sa odvratnom praksom da svakoga ko se usudi da na račun SZS-a iznese iole smislenu primedbu automatski nastojite da diskvalifikujete optužbama da je Vučićev bot ili prikriveni sluga režima.

5. Naspram Vučićevog – Srbiji nije potrebno drugo, SZS-ovo jednoumlje i komitetsko uterivanje u lažno jedinstvo – već istinski pluralizam, debata i izvorna građanska demokratija.

Da pojednostavim – iako nam je cilj isti (Srbija bez Vučića) interesi koji su nas zajedno izveli na ulice umnogome se razlikuju. Dok se vi na protestima borite (pa čak i otimate) za još koji politički procenat, građani na ulice izlaze zarad vlastitog opstanka – kako mentalnog tako i ekonomskog. Srbija se danas davi u nedoslednostima svih vrsta – pa joj svakako nije potrebna i ne/doslednost limitirane slobode koju kao opoziciona grupacija s trenutno najvećim uticajem zagovarate. Zato se morate prisetiti definicije slobode DŽona Stjuarta Mila koji, parafraziram, kaže da kada bi u jednom društvu svi ljudi bili istog – a samo jedan čovek imao suprotno mišljenje, da bi se sloboda tog društva merila upravo slobodom tog pojedinca da svoje mišljenje slobodno i bez posledica iskaže. Ovaj ispit za sada niste položili – no, kako smo još uvek mlada demokratija, svakako i sami zaslužujete šansu da uvidite da jedan totalitarizam ne možemo pobediti niti zameniti drugim. Postanite svesni činjenice da se ne mali broj građana prema vašoj političkoj opciji opredeljuje principom vaganja „manjeg zla“ čime se, prirodno, u političku apstinenciju teraju svi oni koji preferiraju principe zalaganja isključivo za ono što smatraju ispravnim i dobrim!

I SASVIM DIREKTNO – ukoliko i uspete da se nametnete kao uzurpatori ili „vlasnici“ protesta – budite svesni da se nikada nećete moći nametnuti kao vlasnici narodnog nezadovoljstva, osećaja poniženosti, gneva i želje da kao građani vratimo nazad svoju otetu državu a za čije otimanje odgovornim smatramo i pojedine lidere vašeg vrednosno maglovitog a kadrovski, u najmanju ruku, problematičnog Saveza.

Autor je istoričar umetnosti i pisac iz Novog Sada