Ni komunisti ni studenti nisu bauk: Odgovor Vladimiru Đukanoviću, funkcioneru SNS i kolumnisti Politike

Do ovog uznemiravajućeg saznanja, kaže, došao je kada je „pročitao izveštaj sa plenuma jednog od fakulteta gde su se studenti izjašnjavali o formiranju političke organizacije zasnovane, apsolutno na idejama najradikalnijih komunista.“

Advokat nije citirao izvode iz tog „plenumskog izveštaja“ kojima bi potvrdio ove zloslutne navode, niti je otkrio kako je došao do izveštaja sa plenuma, da bi čitaoci shvatili kakvu to „komunističku organizaciju“ studenti spremaju.

U strahu od najavljenog „bauka“, okomio se on na komuniste – i to one posle rata (koje, niti on pamti, niti ih studenti mogu zamisliti) – koji su, kako piše, „streljali svakog u koga su uperili prst da je narodni neprijatelj i koji su oduzimali sva građanska prava ljudima, imovinu, iseljavali iz kuća…“

I zaključuje da se „današnji mlađani komunisti, blokaderi, zalažu za te iste ideje“.

Upitno je zašto advokat upoređuje sadašnje vreme i događaje sa ovim poratnim vremenom? Šta to u protestima studenata podseća na vreme kada, po završetku rata, nova država još nije zaživela?

Nije sporno da je ta praznina omogućavala pojave samovlašća kod pojedinaca, povratnika iz rata. Poznato je da je bilo slučajeva da su pojedini borci, ratni pobednici, po dolasku u svoja mesta saznavali ko im je, dok su se oni borili, ubio oca, majku ili dete. Posle takvih šokova mnogi od njih su uzimali pravdu u svoje ruke. Postajali su i sudije i egzekutori!

Zašto se advokat poziva na ovo surovo, a ne na neko drugo vreme? Recimo na vreme ubrzanog privrednog razvoja zemlje, kada su radnički saveti donosili proizvodne planove preduzeća, a zborovi radnika odlučivali o raspodeli dohotka.

Kada su radnici raspolagali društvenom imovinom, doživljavali je kao svoju i prema njoj se tako odnosili. Ili kada su se na kandidacionim zborovima u mesnim zajednicama vodile žustre rasprave – ko može predstavljati građane kao odbornik u skupštini opštine ili ko može biti poslanik.

Teško je oteti se utisku da je advokatu naročito stalo da studente predstavi kao bauke – komuniste. U tom nastojanju on ne bira reči, deluje uznemireno, čak i uplašeno, i u čudu zapomaže: „mlađani komunisti blokaderi traže da se zaustavi svaki vid kriminalne privatizacije društvene i svake druge imovine i njeno vraćanje u posed građanima i prete lustracijom za odgovorne… samo što još ne zovu na streljanje, ali ako se već ovako javno zalažu za gomilu ludačkih ideja… šta ih košta da, kada dođu na vlast, i tu najradikalniju ne sprovedu.“

Nije prošlo ni nedelju dana, a advokat se ponovo oglasio tekstom „Bio si u pravu“ (Politika, 5. maj 2025.), ali sada u ulozi proroka.

Vajka se kako je „uporno i na vreme, upozoravao na opasnost i nosioce obojene revolucije“, ali nije shvaćen i sa sujetom zaključuje: „…opet će neko da me tapše po ramenima i reći će – bio si u pravu… samo što tada povratka neće biti.“

Prorok se užasava „kako se država otima od neizabranih i kako onaj ko pobeđuje na izborima praktično nema nikakvu vlast.“

I nastavlja: „Nikada mi nije išlo u glavu zašto nije pokrenut proces vraćanja ingerencija ministarstvima, već… kojekakvim agencijama… ministarstva su ostala da budu ikebane… a koje kakvi likovi za koje niko nije glasao… osvajali su glavne pozicije… i danas odlučuju o našim sudbinama.“

Iz ovih navoda teško je razlučiti kome je prorok upućivao svoja predskazanja i ko će ga, kako kaže, kada se njegovo proročanstvo ostvari, tapšati po ramenu – oni iz stranke na vlasti, predsednik države ili kolege poslanici?

Jer ministrima nadležnosti nisu oduzele „koje kakve agencije i likovi“, već oni koji su ih postavili na te funkcije – a oni pristali da budu ikebane.

Ali prorok nije naivan. Zna on da i studenti znaju ko je i kako oduzeo nadležnosti ministarstvima i ko je postavljao ministre.

Čak mu je stalo do toga da se u nečemu složi sa njima. I to nije slučajno. Znao prorok šta i njega čeka ako se ostvare njegova predskazanja o „mladim komunistima“. Zato nije loše pripremiti odstupnicu u drugom grmu.

Autor je ekonomista sa Novog Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.