Nije sramota biti bogat 1

Nedavno smo mogli u nekoliko štampanih sredstava informisanja čitati o nekom veliko bogatstvu pojedinih političara a i nekih kontroverznih biznismena iliti tajkuna.

Smatram da to nije u redu. O tome se piše više senzacionalistički nego što ta informacija nešto znači ili nekome vredi.

To mi liči na huškanje zavidnih i siromašnih na nečiju imovinu i neke ličnosti a to je nepotrebno i kontraproduktivno. Samo stvara zavist i mržnju među ljudima. Ispada da je sramota ili greh biti bogat a to zaista nije.

Kao društvo, teško ćemo krenuti u boljitak ako ne budemo imali bogatih pojedinaca. Te bogate pojedince, a i ostale, država u ime društva treba da na odgovarajući način oporezuje i na taj način obezbedi opšti napredak.

Samo progresivan porez ima smisao i ostvaruje svrhu. Možda ja nisam dovoljno informisan ali ne primećujem da sredstva informisanja poklanjaju dovoljno pažnje naplati poreza. Sredstva informisanja su u ovom slučaju javnost koja ima pravo da zna i obavezu da nam saopšti ko plaća porez a ko nas potkrada.

Sedma sila treba da nas obaveštava kako državni (poreski) organi rade svoj posao i na taj način te iste organe natera da rade. Tu mi još jedan detalj nije jasan: građanin plaća porez na stan koji je u stambenoj zgradi, koji je tek počeo da otkupljuje na veoma dugi rok i koji nije njegova imovina a ne plaća ništa na zemljišnu parcelu koju je kupio, isplatio i uknjižio 1/1 kao imovinu bez tereta. Slabo ćemo mi napred kao društvo sve dok svaki ar zemljišta koji je u privatnom vlasništvu ne bude oporezovan – naravno, korektno. I da svi plaćaju porez redovno. Uvedimo poresku policiju umesto komunalne i pomoćne.

Autor je penzioner sa Novog Beograda

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.