Epidemiolog Zoran Radovanović

U međuvremenu je, kao i svakog septembra, dodeljeno 10 Ig Nobelovih nagrada. Prve dve reči, kada se spoje i drukčije napišu (engl. ignoble) značile su plebejski, neotmen, a danas imaju još negativniji prizvuk, ali pošto se vodi računa o odvojenom pisanju i redosledu slova (el, a ne le na kraju), sve ostaje na duhovitoj igri reči.

Ta nagrada ima šaljiv prizvuk i dodeljuje se za otkrića štampana u naučnim časopisima koja u prvi mah zvuče bizarno, ali mogu da teraju na razmišljanje. Uručuju ih pravi nobelovci na Univerzitetu Harvard, a laureati potom drže predavanja na čuvenom Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT-u).

U lepezi naslova od kojih svaki deluje karikaturalnije od drugog, ovogodišnji laureati otkrili su da se nejednako ponašaju namagnetisane mrtve i žive bubašvabe (biologija), da se razlikuje temperatura levog i desnog testisa kod francuskih poštara (anatomija), da papirni novac različitih zemalja nije podjednako efikasan kao put prenošenja bakterija (ekonomija), da držanje olovke u ustima tera na osmeh (više na kez), ali ne čini čoveka srećnijim (psihologija), a za mir je nagrađena grupa koja je merila zadovoljstvo otklanjanja svraba češanjem. Predak jednog od autora poslednje navedenog istraživanja, potpisanog kao Gil Yosipovitch, verovatno se prezivao Josipović kada se otisnuo u beli svet.

Naše gore list je nesumnjivo Vesna Popović iz Australije, jedna od koautorki prošlogodišnje Ig Nobelove nagrade za literaturu za dokazivanje da samo četvrtina potrošača čita uputstva dobijena uz kupljeni proizvod. Te, 2018. godine, nagrađena otkrića zvučala su zaista urnebesno. Laureati za medicinu su ispitivali uticaj vožnje rolerima na pokretanje bubrežnog kamena, za antropologiju su pokazali da šimpanze podjednako često i dobro imitiraju ljude, kao i ovi njih, za biologiju su pružili dokaze da degustatori mogu po mirisu da otkriju prisustvo jedne muve u čaši vina, za hemiju su merili efikasnost pljuvačke kao sredstva za čišćenje prljavih površina, a za zdravstveno vaspitanje je nagrađen Japanac za studiju čiji prepričani naslov glasi: „Kolonoskopija u sedećem položaju: iskustvo stečeno samopregledom“.

Da nastavimo nabrajanje, za ishranu je priznanje otišlo otkriću da je kanibalska dijeta siromašnija kalorijama od uobičajene mesne dijete, za mir merenju učestalosti, razlozima i efektima vike i psovanja tokom vožnje automobila, za reproduktivnu medicinu proveri noćne erekcije na osnovu liznutih poštanskih maraka, a za ekonomiju ispitivanju efektivnosti korišćenja vudu lutaka radi osvete strogim šefovima.

Grešili bismo ako bismo ovo nagrađivanje sveli na puku zabavu. Ono predstavlja odavanje priznanja maštovitosti, ohrabrivanje novih ideja i popularisanje nauke. Doduše, samo jedan čovek je do sada dobio i Ig Nobelovu i „običnu“ Nobelovu nagradu. Do prve je došao 2000. godine za demonstraciju lebdenja žabe u magnetnom polju, a druga mu je data 10 godina kasnije za izučavanje grafena, oblika ugljenika debljine jednog atoma.

Ako bi Gil Yosipovitch i Vesna Popović jednog dana krenuli tim putem i postali Nobelovci, imajući u vidu naš mentalitet, sigurno je da bismo se žurno raspitali ko su oni i gde su, pa bismo onda dali sve od sebe da ubedimo ceo svet kako su oboje najpre, najviše ili čak samo naši ljudi. Odemo li korak dalje i ustvrdimo da smo baš mi zaslužni što su Gil i Vesna postali to što jesu, i sami bismo se kandidovali za Ig Nobelovu nagradu. Ona je, naime, u prošlosti nekoliko puta davana kao znak sprdnje, recimo za homeopatiju ili za fiktivna istraživanja.

Autor je epidemiolog, profesor Beogradskog univerziteta u penziji

Povezani tekstovi