Novi kazneni sistem za maloletnike nije dovoljan

Sudije, tužioci i drugi istaknuti stručnjaci – članovi ovog na zakonu osnovanog stručnog tela su razgovarali o tragičnim događajima, o svojoj davnašnjoj inicijativi i o merama koje je nekoliko časova nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ predložio predsednik Republike.

Odlučeno je da se ovo telo ponovo obrati Vladi, njenom Savetu za prava deteta i nadležnim ministarstvima sa inicijativom za formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje u smislu člana 23 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (Zakon o maloletnicima – ZM), a u vezi sa članom 60 Zakona o socijalnoj zaštiti.

Savet za maloletnike je 2019. identičnu inicijativu uputio Vladi. Njen tadašnji Savet za prava deteta zaključio je da je Srbiji neophodno hitno formiranje ovakve ustanove socijalno-zdravstvenog tipa, u kojoj bi se uz socijalnu zaštitu i brigu o deci primenjivao i odgovarajući zdravstveni tretman.

Predsednice oba saveta su se zajednički obratili Ministarstvu pravde, ali nisu obavešteni da li se uopšte počelo sa radom. Na pripremnom sastanku se videlo da je jedan od problema nedostatak odgovarajućeg multisektorskog pristupa između Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na drugoj strani, stručnjaci su u ovom pogledu jasni i jedinstveni.

Praksa krivičnog postupka prema maloletnicima ukazuje na sve značajniji broj učinilaca krivičnih dela sa izraženim zdravstvenim problemima (različiti poremećaji psihološkog razvoja, poremećaji ponašanja i emocija, zloupotreba PAS, a i psihoze razvojnog doba).

Za razliku od ovog višegodišnjeg zahteva struke koji bi mogao da doprinese predupređivanju najtežih zločina, Vlada je već sutradan usvojila sve predsednikove predloge, naloživši Ministarstvu pravde da razmotri mogućnost za zakonsko spuštanje starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina.

Iako je na sednici Saveta za maloletnike raspravljano o ovom predlogu, ništa nije zaključeno, jer se niko od nadležnih nije zvanično obratio ovom telu za stručnu pomoć i mišljenje. Zbog toga kao jedan od članova Saveta za maloletnike apelujem na

Vladu Republike Srbije, ali i na Ministarstvo pravde i Vrhovni sud kao osnivače ovog tela, da to u najskorije vreme učine i da osnivanje navedene ustanove bude tačka 6 predloženih mera.

U svim dosadašnjim iznošenjima predloga mera, pominjano je da se u slučaju prihvatanja predloga o izmeni donje granice krivične odgovornosti, moraju menjati odredbe Krivičnog zakonika, što nije sporno, ali nije pomenuto da se moraju menjati i odredbe Zakona o maloletnicima koji je donet 2005. i do sada nije menjan.

Samo u protekloj deceniji aktuelna vlast je pokušala da ga izmeni u dva navrata 2015/16. i 2021. i oba puta neuspešno. To je ilustracija odnosa prema ovoj problematici, koja je potisnuta na duboku periferiju, a onda se odjednom i ishitreno vraća u žižu javnosti, uglavnom na osnovu represivnih mera.

Dobro je što su predstavnici Vlade, pošto se prethodno UNICEF obratio Savetu Evrope, o ovom pitanjima sa njima imali sastanak, uz veliku rezervu u pogledu smanjivanja granice za krivičnopravnu odgovornost maloletnika. Takođe, što je na tim osnovama u nedelju formirana Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti u OŠ „V. Ribnikar“, koje će angažovati veći broj psihologa i drugih stručnjaka i što će biti formiran Savet za vršnjačko nasilje.

Međutim, nije dobro što se niko nije obratio institucijama struke, posebno onim u oblasti pravosuđa i što su, za sada, formirane samo ad hock tela, kojima su na čelu, kao i u vreme epidemije kovida 19 ili reforme pravosuđa, političari.

Pre izmena zakonskih rešenja (krivičnih, prekršajnih, iz oblasti socijalne zaštite i porodičnih odnosa), nadležne institucije i naši stručnjaci treba da odgovore na pitanje da li su maloletnici danas „zreliji“, svesniji zla koje nanose drugima ili to nije slučaj?

Naznaka da se sistem bezbednosti dece urušava bilo je tokom cele prethodne decenije, a posebno 2020. kada je istraživanjem Centra za prava deteta „Pravosuđe po meri deteta iz ugla dece i mladih“ utvrđeno da se nijedan od standarda ovog pravosuđa ne ostvaruje u dovoljnoj meri, a najmanje u odnosu na pravo deteta na informisanost, bezbednost i dostojanstvo.

Predsednik Narodne skupštine i Saveta za decu Ivica Dačić je 1. juna 2022. na konferenciji „Vršnjačko digitalno nasilje i kako mu stati na put“ objavio podatak da je nasilje na internetu doživelo čak dve trećine srednjoškolaca i svaki drugi osnovac i da je skoro svaki drugi slučaj ovog nasilja vršnjačko nasilje. Međutim, ništa konkretno nije preduzeto.

Kazneni sistem nikada nije jedino i dovoljno rešenje problema kriminaliteta dece i maloletnika. Takođe, to samo po sebi nije ni linearno snižavanje starosne granice sa 14 na 12 godina.

Komitet za prava deteta UN u svom Opštem komentaru 24 (2019) traži da države ugovornice uspostave minimalni uzrast krivične odgovornosti, ali sam član ne precizira koji je to uzrast. Prethodno je bilo preporučeno da se on ni pod kojim okolnostima ne smanjuje. U uporednopravnoj praksi najčešći minimalni uzrast je 14 godina, ali je u Švajcarskoj i Engleskoj 10, u

Austriji i Mađarskoj 12, u Francuskoj 13, a u nekim skandinavskim zemljama 15 i 16 godina.

U našoj situaciji (masovni i teški zločini čiji izvršioci su trinaestogodišnja deca ii najverovatnije mlađi punoletnik, produžena tranzicija, ogromna količina oružja kod građana, tzv. mlada demokratija i dr.) o ovim pitanjima bi se moralo odmah, kao početak, sačiniti sveobuhvatna analiza i obaviti stručna javna rasprava u kojoj bi učestvovali svi akteri.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji i član Saveta za maloletnike

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.