O ponižavanju sebe i drugih

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Osnovno pitanje, za čuđenje, jeste: kako je moguće da Branislav Boričić, čovek koji nije završio ekonomski fakultet, bude dekan nekog ekonomskog fakulteta? Da li to znači da među profesorima Ekonomskog fakulteta u Beogradu nije postojao ekonomista dostojan tog zvanja?
   Drugo pitanje koje se nameće jeste: kakav je to profesor koji poseduje neutaživu ambiciju da neprestano bude u nekoj vlasti? Dekan, rektor, prorektor, sasvim je svejedno. Zar time ne gubi mogućnost da se ozbiljnije posveti svojoj struci, predavanjima, naučnom radu, pedagoškom? Zbog čega je njemu neka vlast toliko važnija od poslova koji mu suštinski obezbeđuju profesorski integritet?
   I treće: zašto zvanično ne postane član SNS-a i tako sigurno obezbedi svoju univerzitetsku karijeru i vlast?

2. Pa sta vam je? Ja sam se obratila komsiji trazeci da pusti kera iz svinjca jer laje sve vreme iz sveg glasa. Nije hteo da razgovara nego mi je poslao policiju uz prijavu da ga uznemiravam u njegovom dvoristu. To se danas tako radi, ne razgovara se.

3. Mislite da je degutantna, kako vi kažete diskusija, uz pregršt ružnih stvari iznetih na nečiji račun, obeležje akademskog dela populacije? Svako može da se prepucava po novinama i piše šta god mu volja-bez posledica, ali kada priča završi na sudu, postoje posledice. Vi kao profesor pravnog fakulteta bi to trebalo da znate. Ali ste to trebali da znate i pre objavljivanja spornog teksta. Bez obzira da li ste u pravu, čeka vas-posledica.

4. Profesore,svaka Vam je na mestu!
   Ali nažalost malo je takvih kao vi,
   ili se ne čuju dovoljno,ili čuvaju svoje… znate šta već.