foto FoNet Aleksandar BardaNajupečatljiviji dokaz da ništa nismo naučili, niti izgleda hoćemo iz nezapamćenih majskih tragedija nije samo nastavak i promocija nasilja u privatnom, javnom i političkom životu, već potpuno odsustvo spremnosti i kapaciteta da saznamo i suočimo se sa punom istinom i okolnostima koje su dovele do masovnih ubistava.
Društvo koje ne zabrinjava što deca ubijaju decu, sa predstavnicima vlasti lišenim elementarne, makar deklarativne empatije teško može imati bilo kakvu humanu budućnost.
Svega par nedelja nakon tragedija bilo je dovoljno da padnemo na ispitu ljudskosti i odgovornosti.
Dok prema žrtvama iz „Ribnikara“ imamo neadekvatan i nedefinisan odnos, one iz Mladenovca niko i ne pominje.
Potkapacitirano društvo i vlast koju ništa sem kontrole štete koja će doneti zaborav ne zanima čine kontekst u kom je sa radom trebao početi dugo najavljivani Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u maju.
Nakon nekoliko nedelja rasprave u Skupštini, AO je konačno uz dosta muke formiran. Već u danu kad je osnovan, upregnuta je čitava mašinerija da ospori njegov rad i domete u čemu su se posebno istakli advokati porodica žrtava i oštećenih iz „Ribnikara“.
Srbija je carstvo inverzija, pa nije bilo teško kao argumentaciju navoditi čak i ono što ne postoji. Javnost je obaveštena kako će rad AO uticati na predistražne radnje i sudske postupke kojih nema – ako izuzmemo proces protiv oca K. K. zbog nepropisnog držanja oružja i U. B. zbog masovnog ubistva u Duboni i Orašju.
Uostalom, da su anketni obori u koliziji sa radom tužilaštva i sudova, njihovo postojanje ne bi bilo predviđeno i definisano Zakonom i Poslovnikom o radu. Već notorna, ali nedovoljno naglašena činjenica jeste da se AO ne bavi istražnim radnjama i donošenjem presuda već činjenicama kako bi se u velikim i dubokim krizama, pored sudskog, ponudio sveukupan institucionalni i društveni odgovor.
U otetoj i kriminalizovanoj državi, rastočenom društvu sa zarobljenim institucijama i politički kontrolisanim pravosuđem, iluzorno je očekivati nekakve sudske epiloge temeljene na Zakonu.
Već dva meseca slušamo kako sistem nije zakazao, nedobijajući odgovore kako, zbog čega je došlo masovnih ubistava i da li su se majske tragedije mogle sprečiti. U datom kontekstu, AO je jedina institucionalna prlika da saznamo ukupnu ili delimičnu istinu o tragedijama iz maja.
Na koji način eventualno utvrđivanje propusta u radu direktorke, psihologa i pedagoga iz „Ribnikara“ može ugroziti (nepostojeću) istragu i sudske procese, naročito ako znamo da su neki roditelji prethodnih godina slali prijave Ministarstvu prosvete na njihovo postupanje!?
Da li bi utvrđivanje razloga zbog kojih je tužiteljka u VJT (koje se uzgred obradovalo najavi ukidanja AO) arhivirala predmet U. M. zbog napada na policajca ili svedočenje predsednika prekršajnog suda zbog izostanka sankcija kada je U. B. traktorom nasrnuo na komšiju, motornom testerom presekao rampu, maltretirao životinje ili zbog zastarevanja prijave jer je posedovao nož i učestvovao u tuči ili utvrđivanje odgovornosti predstavnika centara za socijalni rad koji se pomenutim slučajevima nisu bavili – uticalo na predistražne i istražne radnje ili iste pomoglo?
Nisu li možda sve prijave protiv U. B. odbačene i zastarele, a sudski proseci bez epiloga jer je njegov otac visokopozicionirani član bezbednosnih službi?
Kako je porodica U. B. godinama gomilala oružje uprkos svim prethodno pomenutim stvarima? Ko im je to dozvolio i omogućio?
Umesto da AO odgovori na ova pitanja i utvrdi sve činjenice, mi svedočimo povećanju obima svake vrste nasilja, u čemu prednjači Skupština i njen predsednik.
Uz sve limite, jasno je da bi rad i zaključci AO naštetili vlasti jer se predstavnici svih institucija moraju odazvati na poziv Odbora i dostaviti im svu traženu dokumentaciju.
Dokumentovalo bi se ono što već svi pretpostavljamo ili znamo, dok bi celokupna dokumentacija trajno ostala u arhivi Narodne skupštine. Premda ne može suditi, rad AO bi rekonstuisao niz okolnosti i događaja što bi uticalo na dalje društveno-političke tokove.
Izjava jednog od advokata da bi AO banalizovao ceo slučaj je bespredmetna jer je vlast to već uradila, zloupotrebljavajući tragedije na najneljudskiji način. AO je prilika da javnost sazna istinu a odgovorni za propuste da snose sankcije.
Na kraju, valja razvejati još jedan spin koji govori o politizaciji – traženje, između ostalog i političke odgovornosti usled dubokih društvenih kriza nije politikantstvo, politizacija, mešetarenje i lešinarenje, već test zrelosti jednog društva i spremnosti da se iniciraju sveukupne promene koje se prvo moraju desiti u užoj političkoj sferi jer su nas pogrešne politike i nakaradni političari doveli u pretpolitičko stanje – stoga, ostavite Anketni odbor na miru.
Autor je predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
