Ova bajka nema srećan kraj

Na jednoj strani ste Vi, Vaši dvorjani i podanici, a na drugoj mi, probuđeni i osvešćeni obavezom da se borimo za najvažnije ljudsko pravo, za slobodu. Utamničili ste nas sa namerom da Vi i Vaši živite kao u srednjovekovnoj despotiji, u raskoši i svakovrsnim perverzijama, a mi ostali da budemo „poslušna raja“ zadovoljna što je živa i ima mogućnosti da kupi hleb i nešto uz njega.

Neka bude da ste pobedili na izborima za predsednika, ali za Vas je glasalo dva miliona birača. Šta je sa ostalih četiri miliona? I njima ste se zakleli (i to na Miroslavljevom jevanđelju) da ćete biti predsednik svih građana. A to što ste izgovorili značilo je da prihvatate da budete u našoj službi i da ispred sebe uvek imate Ustav Srbije. Vi to niste mogli da prihvatite, Vaša autoritarna svest, egocentrizam, narcisoidnost i hipertrofisana volja za moć, vodili su Vas u drugom smeru. Odlučili ste da mi svi služimo Vama, Vašim nesuvislim idejama, da verujemo Vašim somnabulnim pričama i mirno podnosimo da nas ponižavate lažima. Prigrabili ste svu vlast za sebe i preuzeli sve atribute države. Okružili ste se najnečasnijim, najpodlijim, amoralnim i nesposobnim ljudima kako bi postojao privid institucija. Dali ste im pravo da rade sve ono što im kreiraju njihove opterećene mentalne matrice, pod jednim jedinim uslovom: da Vas slušaju i pokazuju bezrezervnu odanost. Združeno ste uništavali ekonomsko, socijalno i biološko tkivo Srbije. Vašu razuđenu ličnost ne opterećuje savest, moral, empatija, odgovornost i čast pa ste svoje zločinačke aktivnosti doveli do nivoa koji je kod nas probudio nagon za samoodržanjem zbog čega smo izašli na ulice.

Da ste zaista predsednik svih građana zapitali biste se zbog čega protestujemo i čime smo nezadovoljni. Umesto toga Vi ste na nas nahuškali svoje plaćenike i medije, i sami počeli da nas vređate i nazivate pogrdnim imenima, doživljavajući nas kao neprijatelje, jer smo se drznuli da narušimo koncept predstave koju imate o sebi i nama. Odmah ste krenuli u ekspediciju po Srbiji, kako biste otkrili da ima više onih koji Vas vole i obožavaju od nas ostalih. I videli ste ono što želite da vidite i u šta verujete u Vašoj infantilnoj imaginaciji. Ne želite da znate (iako ipak znate) da ispred Vas idu konvoji autobusa sa pristalicama koje imaju zadatak da glume „oduševljeni narod“. Možete Vi, zbog specifičnosti lične percepcije, da nas preko državne televizije obavestite da ste na mitingu u Bojniku, koji ima desetak hiljada stanovnika sa okolnim selima, imali više ljudi nego što ih je bilo u Nišu, Kragujevcu i Kraljevu, ali takvim izjavama potvrđujete da Vaša i naša realnost nemaju dodirnih tačaka. I u toj i takvoj realnosti je problem, predsedniče. Ona nas je podelila, a Vaše nedelo je probudilo najniža i najopasnija osećanja.

Mržnja, bes i strah su se kao opaki virusi nadvili nad svima nama. Ta iracionalna osećanja rastu i u jednom momentu više neće moći da budu kontrolisana racionalnim potencijalima. Vi nas mrzite, to znamo, bes nosite kao dominantnu crtu ličnosti, a strah suzbijate osećanjem omnipotentnosti. Ovakvo stanje je neodrživo, to svakako naslućujete. Nemojte da koristite infantilne odbrane i poverujete da ćete se jednoga jutra probuditi, a da nas više neće biti na ulicama i trgovima, pa će Vam sve izgledati kao noćna mora. Neće biti tako, predsedniče! Bajka koju ste godinama stvarali svojim egocentričnim umom nema srećan kraj.

Autorka je nezavisna odbornica u Skupštini grada Vršca