Partijska SNS disciplina i samodisciplina

Iako nas deli pet godina od odlaska profesora Mirka Đorđevića, njegova dela i dalje se štampaju, i svojim trajnim vrednostima, aktuelnošću, proučavaju i čitaju sa nesmanjenom pažnjom kod brojnih poštovalaca širom sveta i regiona.

Pre tačno četiri godine, na jednoj tradicionalnoj književnoj večeri u Vojki, pokrenuta je inicijativa od prisutnih sremskih poslenika kulture da bezimena biblioteka u Šimanovcima ponese ime po našem profesoru. U roku par nedelja, dobrovoljno su podržale i potpisale 124 osobe iz Srema i Šimanovaca.

Kompletan materijal je poslat sredinom maja 2015. Opštini Pećinci, tadašnjoj predsednici Dubravki Kovačević Subotički i nadležnim opštinskim službama.

Međutim, odgovora nije usledio, izabrano je ćutanje-ignorisanje, koje traje do današnjeg dana… U više navrata na javnim skupovima i susretima pitao sam nadležne iz Opštine Pećinci dokle se stiglo i zašto nema odgovora, ali sam neobjašnjivo naišao na ćutanje, sleganje ramenima, skretanje pogleda i samo jedan stidljivi poluodgovor: Pa, videćemo!

Posle godinu dana čekanja, nemajući kud, obavestio sam sredstva javnog informisanja i pokušao preko njih da dođem do bilo kakvog odgovora. O inicijativi su pozitivno pisali svi značajni dnevni listovi, ali su jedino (ondašnja) televizija B-92 i uporna novinarka Jelena Kikić uspeli da „iscede“ jedno „mršavo saopštenje“ od par rečenica. Novinarka je dobila nepotpisano bajagi saopštenje na papiriću, koje je njoj prosledio „drugi portparol“ (a ima ih čak tri) Opštine Pećinci, i tu je bio kraj bilo kakvoj komunikaciji.

U tom famoznom saopštenju (možete pogledati TV prilog TV B-92 na Youtube), navode se nekakvi nerazumni, nesuvisli i teško razumljivi razlozi i objašnjenja.

Krajem 2017. posle lokalnih izbora i formiranja vlasti u Opštini Pećinci, ponadao sam se, pa sam obnovio i ponovo elektronski poslao kompletan materijal, misleći da će nova – u stvari stara, ali prekomponovana vlast, imati više razumevanja. Tračak nade se pojavio kada se izvesni potpredsednik ili zamenik javio telefonom i optimistički obećao da će se potruditi, kako bi se pitanje konačno rešilo.

U februaru 2018. novo ustoličeni predsednik opštine Željko Trbović u svom inauguracionom intervjuu za lokalne Pećinačke novine izjavio je da će podržavati sve inicijative građana, što je u prvi mah delovalo optimistično, ali….

Ova naša građanska inicijativa nikako da dođe na dnevni red!?

Zašto, e to jedino znaju osobe – vršioci vlasti Opštine Pećinci i zato njih treba pitati!?

U razgovoru sa mnogo osoba, konstatovali smo da je od iskrene i dobronamerne građanske inicijative nepotrebno napravljen-naduvan izlišan politički problem, koji svojim nerešavanjem pravi štetu celoj društvenoj zajednici, Opštini Pećinci i selu Šimanovci.

Profesor Mirko Đorđević je živeo i radio u Šimanovcima tačno pola veka, i dok je radio u Osnovnoj školi kao nastavnik srpsko-hrvatskog jezika, bio je omiljen kod svih tadašnjih đaka. Profesor Mirko oduvek je pomagao i podržavao mnoge šimanovačke đake koji su kasnije nastavili školovanje u srednjim školama, gimnazijama i na fakultetima.

Aktivno je učestvovao u organizovanju školskih i seoskih priredbi, često je govorio na Svetosavskim školsko-crkvenim proslavama, organizovao brojne promocije knjiga, pomagao oko izdavanje seoskog lista Glas Šimanovaca i uvek zdušno se zalagao za podizanje kulturnog nivoa u Opštini Pećinci i Šimanovcima.

U Opštini Pećinci, pored gostujućih političara iz drugih sredina, na visokim funkcijama radi i mnogo meštana (oko dvadesetak) iz Šimanovaca, i samo kada bi oni podigli svoj glas, brzo bi se pronašlo zadovoljavajuće rešenje. Međutim, u ove duge ČETIRI godine neshvatljivog tihovanja, očigledno da je primaran samo njihov blagougodni položaj u opštinskoj vlasti, ali i (nado)budna i uvek prisutna partijska SNS disciplina i samodisciplina.

Možda, njima nije bliska ideja naše inicijative, ili im se jednostavno ne dozvoljava bilo kakvo izjašnjavanje i zalaganje! Ko zna šta je tu posredi?

Jednom prilikom, u četiri oka, vrlo inkognito, dobio sam i jedan čudan i poražavajući odgovor od našeg i opštinskog kadra:

– Ma, nema ništa od toga, mi o tome ništa ne odlučujemo, već… I sam znaš KO je to!?

Ostaje nam da nagađam(o), ko bi to mogao biti,… e pa, ko god bio, neka im (mu) je na čast! Ja kao realizator i pokretač inicijative, dobio sam i službeni epitet-nadimak „kolovođa“, što u pežorativnom smislu ima svoju težinu i značenje.

Podsetio bih vas na jedan mučan događaj iz 2006, kada je posle gostovanja prof. Mirka Đorđevića u emisiji „Ključ“ na RTS-u, iste noći njegov stan u Šimanovcima divljački kamenovan sa dva poveća komada betona. Razbijena su dva dupla prozora i samo pukom srećom niko od ukućana nije povređen od bačenih projektila. Posle policijskog uviđaja, istrage, nikada nije pronađen krivac i nalogodavac za ovo teško krivično delo.

Nedavno sam sa velikom pažnjom na Youtube pogledao video-klip: „Kakvo poštovanje prema učitelju“. Ako ste u mogućnosti pogledajte – baš je poučan i pun ljudskih uzvišenih osećanja. Znajući da se ovaj FB profil „revnosno prati“, voleo bi da i neko iz Opštine Pećinci taj video-klip s pažnjom pogleda, pa možda i proradi kamena svest i čak savest.

U poslednje vreme u našem društvu je u modi „prebrojavanje“ kao merilo društvene moći, razmišljam da ponovo pokrenem(o) akciju potpisivanja inicijative i da sakupim(o) bar 1.000 potpisa. Takođe, apelujem na sve članove da što više omasovimo FB grupu „Biblioteka prof. Mirko Đorđević Šimanovci“ i da tako (mnogo)brojni konačno umilostivimo nadležne da nešto preduzmu.

Autor je urednik sajta simanovci.rs