Perači šoferšajbni i oni koji vam šetaju kuče

Svaki put kada najviši državni zvaničnici iznesu u javnost tvrdnju da je tokom proteklih šest godina nezaposlenost smanjena sa 25 na 12 odsto, građani treba da znaju da se radi o obmani i brutalnoj manipulaciji statističkim podacima.

Šta govore zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i oni koji se mogu naći na sajtu Narodne banke Srbije (NBS)?

Podaci o broju zaposlenih i nezaposlenih NBS i NZS se podudaraju i po njima nezaposlenih lica je 2012. godine bilo 762.000, 2017 – 651.000 (u junu 2018 – 579.000), dok je zaposlenih 2012. godine bilo 1.866.000, a 2017. godine – 1.977.000 (u junu 2018 – 2.060.000).

Međutim, podaci RZS su potpuno drugačiji, a navodno su utvrđeni Anketom o radnoj snazi (ARS). Po Republičkom zavodu za statistiku u drugom kvartalu 2018. godine broj zaposlenih je 2.896.800, a broj nezaposlenih samo 391.600. Kako se do ovog rezultata došlo objašnjava Metodološko uputstvo RZS za primenu Ankete o radnoj snazi, u kojem pored ostalog stoji: „… Lica koja su obavljala bilo kakav posao bar jedan sat u referentnoj (posmatranoj) sedmici se klasifikuju kao zaposlena, dok se lica koja nisu bila zaposlena, ali su aktivno tražila posao u tom periodu i u mogućnosti su da počnu da rade u roku od dve sedmice klasifikuju kao nezaposlena. Zaposlenim licem smatra se i poljoprivrednik koji obrađuje zemlju isključivo za svoje potrebe… Ostatak stanovništva, koji nije u grupi zaposlenih ili nezaposlenih lica, smatra se neaktivnim (van okvira radne snage)… Pod pojmom „posao“ podrazumeva se bilo kakav rad za zaradu, prihod, naknadu u naturi ili u vidu usluge, čak i ako je taj rad trajao samo jedan sat.“

Tako se u zaposlene ubrajaju npr. perači šoferšajbni, obrazovani mladi bez zaposlenja koji radom pomažu roditeljima na selu, pa i prijatelj koji vam je šetao psa dok ste bili bolesni, a vi mu zauzvrat darovali kafu…

Kako stoje stvari sa kretanjem nezaposlenosti? Po podacima NBS i NSZ od juna 2012. godine do juna 2018. godine broj nezaposlenih je smanjen 23,3 odsto (sa 755.000 na 579.000). Dakle, po ovim podacima, ako je 2012. godine stopa nezaposlenosti iznosila 25 odsto, a 2018. godine broj nezaposlenih je manji 23,3 odsto, onda je stopa nezaposlenosti mogla da se smanji na ne manje od 19 odsto.

Međutim, po RZS nezaposlenih je 2012. godine bilo 701.138, da bi taj broj bio smanjen u 2018. na 391.600 – za 44,14 odsto, a stopa nezaposlenosti sa 24 na 11,9 odsto.

Po RZS, 2012. je bilo 2,228.343 zaposlena, a 2018. – 2,896.800, što je povećanje od celih 30 odsto!

I to su podaci na koji se u svom samohvalisanju pozivaju predsednik Republike, predsednica Vlade i ostali.

Ako čak ostavimo po strani neslaganje NBS, NSZ i RZS, a koje proističe iz metodoloških razlika utvrđivanja statističkih podataka, ostaju nerazjašnjena neka druga pitanja koja otvaraju ozbiljnu sumnju u verodostojnost podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Porast zaposlenosti od 30 odsto pri ukupnom rastu bruto domaćeg proizvoda od oko sedam odsto u istom periodu jednostavno nije moguć! Zaposlenost je uvek u neposrednoj vezi sa rastom proizvodnje, pri čemu raste sporije od BDP-a. Očigledno, Srbija je čudo u kojoj je sve moguće.

Drugo, po RZS formalna zaposlenost je od 2012. do 2018. godine porasla 13,6 odsto. Međutim, doprinosi obaveznog socijalnog osiguranja su porasli svega 3,9 odsto, što jasno ukazuje da su podaci Republičkog zavoda za statistiku potpuno netačni, tačnije rečeno lažirani za potrebe marketinških aktivnosti političara na vlasti.

Odgovori se verovatno kriju u liku, delu i političkom angažmanu direktora Republičkog zavoda za statistiku i člana (neformalnog predsednika) Republičke izborne komisije.

Autor je savetnik predsednika DSS