EPA/ANDREJ CUKICOd postanka sveta (pa i sam njegov nastanak) nauka teži da objasni mnoge pojave, ali uprkos naporima, do nekih odgovora se ni do danas nije došlo.
Tako nauka dugih 46 vekova pokušava da objasni piramide – od načina gradnje, do namene.
Od prve, Džozerove piramide, izgrađene oko 2630. godine p.n.e od šest naslaganih segmenta, visine 62 metra (tada najviša građevina na svetu), preko Mikerinove i Kefrenove piramide, do monumentalne Keopsove piramide, završene 2580 godine p.n.e, visoke oko 147 m, precizno orijentisane pravcima strana sveta, poravnate ka severu sa odstupanjem od desetinke stepena. NJena četvorostrana baza je savršen kvadrat, stranice se razlikuju za manje od 10 cm na 230 m, što je nemoguće postići bez laserske tehnologije; baza Keopsove na pesku odstupa manje od 2 cm, a pretpostavlja se da su za nivelaciju koristili vodu.
Brojna su pitanja bez pravog odgovora – od toga kakvom su tehnologijom i planovima građene te monumentalne građevine, uz činjenicu da je nauka bila tek u povoju, do toga kako je moguće da su blokovi od krečnjaka i granita, teški u proseku dve do četiri tone (bilo je nekih i veličine 50 tona), isklesani na obali Nila, bez točkova i gvozdenih alata (znalo se samo za bakar), samo pomoću konopaca, dopremani do gradilišta; kako su bez dizalica podizani na takvu visinu…
Oko 2,3 miliona kamenih blokova (po Vikipediji 2,5) ugrađeno je u tu piramidu. Granitne grede i sarkofazi su dopremani čak iz Asuana, transportom dužim od 800 km, a za takvu dopremu je nemoguće dati objašnjenje.
Ne znam koliko će vremena nauci biti potrebno da objasni ovu našu piramidu zla, koju je sa mnogo manje napora i za kraće vreme (13 godina), na isto teško objašnjiv način, podigao umišljeni Faraon sa robovima – piramidu širokih temelja, nemerljive visine, punu tajnovitih hodnika i laguma (naravno, i sarkofaga)…
Kako objasniti činjenicu da je jedna opskurna, karikaturalna, nesimpatična i trapava jedinka, vladajući po metodologiji „Pa šta!“ uspela da poništi sve ono istorijski znano i vredno, sve što je ovaj narod – ne samo za dva veka po obnovi državnosti, već i u mučnim i teškim pređašnjim vekovima izgradio i stekao; što je ostalo sačuvano u svetlim tekovinama, krvlju i znojem, utkanim u sopstvenu srž i bit; što je svojim suludim i nedržavničkim postupcima doprinelo da ga ne samo većina naroda, nego i veliki deo sveta prezre, počev od zapećka na proslavi stogodišnjice okončanja Velikog rata u kome je Srbija bila jedna od najznačajnijih učesnica (dat je primat vođi jedne ne u svemu priznate teritorije), preko ponižavajuće hoklice u Beloj kući na kojoj je potpisao papir nepoznate sadržine, do žalosnog tumaranja do hoklice u Danskoj; pokušaja prevarnog ulaska na Mar-a-Lago; bez ručka u NJujorku nakon „istorijskog“ govora u praznoj Sali OUN, te poslednjeg u nizu poniženja pri presretanju kancelara Merca na hodniku, u kome mu on saopštava „Za Vas imam samo minut“ – poslednjeg u nizu, ali ne i poslednjeg uopšte, jer će sigurno biti još i biće ih sve više, takvih sedenja u magarećim klupama, i „bilaterala“ na kojima sagovornik ne gledajući ga, prelistava neke papiriće, dok Ovo (na katastofalno lošem ruskom, gde je dobar deo srpskih reči pretvaralo u ruske dodajući im sufiks „sja“) recituje naučenu odu. Setimo se, Tito je nehajno upalio tompus na kanabetu uz Niksona, a na napomenu da u Beloj kući ne puše, odgovorio: „Blago vama“. I dok su u ranijem dobu u Srbiju hrlili vojskovođe i učeni ljudi, Ovom je došao Gujon, a uz njega pristao karikaturalni Stiven Sigal, a očekuje se da posle Kange nagrnu stotine hiljada Ganjana.
To što je Ovo ponižavano i ismevano od sveta – nas nimalo ne boli, ali boli činjenica da ponižavajući NJega posredno ponižavaju nas, svodeći naš narod, našu državu, istoriju i tradiciju na nebitni činilac; brišu sve ono dostignuto i stavljaju nam na znanje da ne samo nismo ni blizu njima, da smo daleko, ne na margini, nego na ivici ponora, bez spasonosne ruke.
Toliko smo, svih ovih 13 godina, svakodnevnim (u istoriji nezabeleženim) bolesnim TV tiradama zasipani besmislicama i lažima koje bi stale u više obimnih tomova no čuvena Vojna enciklopedija. Tretirani kao maloumnici, nagutali smo se do grla šupljih priča i laži po mnogim osnovama.
Neprebrojni su navodi njegovih nedela u svim segmentima. Neki vrsni pravnici, koji se za razliku od Ovoga drže naučenog znanja (ako je Ovo uopšte nešto naučilo ili je stiglo do nivoa učenja za košarkaškog trenera) tvrde da je Ovo, po Ustavu i zakonima, već „uknjižilo“ više od trocifrenog broja nedela koja se moraju suditi, počev od višestrukog gaženja Ustava do nacionalne izdaje. Ali nikada u ovih 13 godina, nije izrečena tako neljudska, tako gnusna i tako ponižavajuća laž – izrečena bez trunke empatije, bez ijednog grča na licu (čak i bez lizanja jezikom), bez trunke sete u glasu i očima, kada je u večeri 1. novembra 2024. saopštilo sa ekrana: „Sve smo rekonstruisali, sem te nadstrešnice“.
Sve je smo bliži rušenju ove piramide zla. A za njeno tumačenje ostaje sve vreme pred nama.
Autor je književnik iz Zaječara
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
