Foto: Jovan Njegović Drndak / DanasU kakvim uslovima žive i rade strani radnici koji grade kineske investicije u Srbiji javnost je počela da saznaje početkom godine kada su protestovali kineski radnici iz rudnika „Čukaru Peki“ u Boru, a gradivo je potvrđeno upečatljivim snimcima Vijetnamskih radnika naguranih u dva bivša magacina pića u Zrenjaninu.
Takav tretman obezbedila im je, pre svega, kineska građevinska firma koja ih je angažovala da rade u Zrenjaninu, ali i država Srbija ne primenjujući svoje zakone, po kojima nije dozvoljeno drugoga držati u ropskom položaju, a na šta su ukazale nevladine organizacije za zaštitu ljudskih i radnih prava. Sreća, građani nisu žmurili pa je stvar stigla do medija.
Da nije bilo tako, problem bi ostao ispod površine zvaničnih saopštenja u kojima je to mesto nazvano „najkontrolisanijim gradilištem u zemlji“. I baš kad je delovalo da se bura oko uslova života Vijetnamskih radnika u Zrenjaninu stišava njihovim premeštanjem u Ečku, pa potom kupovinom građevinskih kontejnera i pomeranjem kod gradilišta fabrike, usledila je rezolucija Evropskog parlamenta, koja možda nije, kako neki tumače, obavezujuća, ali je neprijatna za zemlju kandidata, kao i za pomenutu kinesku stranu.
A nekoliko dana pre rezolucije stigle su iz Zrenjanina dramatične informacije o dva incidenta sa teškim povredama kineskih radnika, koje niko zvanično nije potvrdio iako se odavno spekuliše da oni stalno padaju na tom gradilištu. Sve je to otvorilo nova pitanja, kako i gde se leče ovi radnici, imaju li osiguranje, koliko često se povređuju, šta je sa onima koji ne mogu da nastave više da rade. Nametnulo se i pitanje da li radnici primaju vakcine protiv kovida, koliko njih stigne uopšte do lekara i zašto se o tome ćuti.
Odgovara na mnoga pitanja još nema. Saznali smo samo to da se leče u državnim bolnicama kao urgentni slučajevi, a koriste i privatnu praksu, da organizovano dobijaju vakcine protiv kovida, da su mnogi u Srbiju stigli već vakcinisani prvom i drugom dozom Sinofarm vakcine, te da samo nju i dobijaju kod nas. Najvažnije pitanje je možda da li baš tako treba da izgleda ubrzana gradnja Srbije, uz pomoć radnika sa dalekog Istoka? Na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji, ispostavilo se, nema prečica. Samo da ne bude ono Balaševićevo „putuj Evropo“!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
