Plaćanje zabluda

Milenko Marković Dramatičnosti aktuelnog političkog trenutka izborom radikala za predsednika Skupštine veoma priziva onu narodnu: ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Pobeda DOS na septembarskim izborima 2000. nagoveštavala je mogućnost mirne promene prethodnog režima, bez prolivanja krvi. Prvi put u istoriji ovog prostora! Slanje Miloševića u Hag najznačajniji je domet DOS u raskidu sa nacionalističko-osvajačkom prošlošću. Ali, kao da se nova vlast uplašila tog čina, pa se taj proces veoma usporavao i pretvarao u nešto drugo. Mnogo toga što je potom činjeno ispostavljalo se kao postepena rehabilitacija baš te i takve prošlosti. Zaslugom Koštuničinog „legalizma“, gubila se granica koja deli nužni kompromis od ustupaka starom režimu. Izostala je lustracija. U biznisu, bezbednosti, politici ostajali su ljudi iz prethodnog režima. Pravili su se ustupci četništvu, klerikalizmu, brisala se sećanja na antifašizam i, konačno, protivnici promena ubili su reformskog premijera Zorana Đinđića.
Koštuničin koncept „legalizma“ koji se pravdao tobožnjom demokratijom, proizveo je tragičan bilans. Izostajanjem radikalnog suočavanja sa zločinačkom prošlosti, političke snage Miloševićevog režima postepeno su ulazile u strukture vlasti. Održavanje Koštuničine vlade na podršci Socijalističke partije te izbor Tomislava Nikolića iz SRS na položaj predsednika Skupštine Srbije samo su vrh ledenog brega „puzajuće restauracije“. Te snage toliko su se osilile da su prešle u ofanzivu protiv demokratske vlasti i politike približavanja Evropskoj uniji. Zločinačku prošlost njihovog režima nastoje da zamagle nametanjem kompleksa krivice reformskim strukturama vlasti za teškoće tranzicije. Udžbenički je to primer kako se vrednosti demokratije mogu koristiti u reakcionarne svrhe.
Mislim da je vrag odneo šalu i da je vreme za jedan novi DOS, za najširu moguću koaliciju demokratskih snaga, svojevrsni front za odbranu i dalji razvoj reformskog kursa Srbije, za odbranu demokratije od njene zloupotrebe. Smatram da stožer tog okupljanja ne bi mogao biti niko izuzev Demokratske stranke.