Naprosto više ne mogu da se načudim da se u Srbiji i dalje organizuju tribine i debate, prave emisije i dokumentarci, sazivaju forumi i samiti, gde se razglaba i trabunja o mladima, njihovoj budućnosti, sadašnjosti, očekivanjima i raznoraznim pitanjima kojih se njih tiču, a da na tim dogodovštinama ne pričaju mladi ljudi.
Kao čardak u vazduhu lebdi to što uglavnom na svim tim događajima i susretima trućaju kojekakvi akrepi i mumije, koji još pamte „ona vremena kada si mogao na klupi da spavaš“ ili, pak, ljudi koji su na ivici da postanu oni kojima se u autobusu ustaje radi mesta, pa se svi oni tako tu sakupe pametni i prosipaju „kako je nekada bilo, a kako je sada“.
No, taj jaz između generacija je oduvek postojao, tu se ne može ništa, tako je bilo, te će tako oduvek i biti. Pripadam, jelte, takozvanoj milenijaškoj generaciji – ekipi ljudi koja pojma nema šta hoće od života i koja se esencijalno plaši daljeg životarenja na ovoj planeti.
Ali, ne lezi vraže, mlađa generacija, ona rođena početkom dvehiljaditih, koja je nazvana Generacijom Z, smislila je, na sve to soljenje pameti, konstantno dosađivanje i moralisanje bumera, onih koji su rođeni nakon Drugog svetskog rata, cinični odgovor „OK boomer“, odnosno po narodnom jeziku znači „ajde, matorci, ne smarajte nas više“.
I ceo svet, barem na internetu, načisto je poludeo zbog toga. Jer odjednom više Trampova generacija nije najpametnija na svetu.
Ipak, kada se to sve prelije na ovu našu patrijarhalnu, pilićarsku i ruskokolonašku scenu, dobijamo zapravo jednu izvrsnu formulu kako da se odbranimo od svih ovih nacionalističkih nemani koje nas već tridesetak godina opsedaju i drže nam bukvicu kako bi ova zemlja, ovo društvo, ovi ljudi, ma sve u Srbijatriji trebalo da izgleda.
Počevši od političkih rodonačelnika srbijanskog nacionalsocijalizima, preko umetničkih, akademskih i klerikalnih strašila, pa sve to novinarskih, analitičarskih i institucionalnih nakaza – svi oni svakog bogovetnog dana, već tri decenije, iskaču iz ormana, rerne, frižidera i ostalih uređaja po kući sa svojim opskurnim idejama kako ova zemlja propada, nacija se davi, pravoslavlje se guši, bela kuga ubija, svi nam rade o glavi, dok mlade, bogo moj, zabole uvce za ovaj napaćeni narod i državu koja je na izmaku snage.
Više nije ni jezivo, već je zamorno i dosadno slušati svakojake šešelje, ćosiće, atlagiće, dmitroviće, lompare, antoniće, bokane, miroljube, ćirjakoviće i ostale dežurne svetionike patriotizma & rodoljublja, koji ne mogu da zavežu jezik i već jednom da shvate da su, aman, dosadni poput retke stolice u gradskom prevozu.
Zato „OK boomer“ talas u Srbiji bi trebalo da bude jezgrovit, tvrdokoran, bez dlake na jeziku, da podbada, ućutkuje, pa čak i da ismeva sve one koje je zub vremena već odavno pregazio, i koji nikako ne mogu da se pomire sa činjenicom da je Milošević mrtav, da je Srbija poražena na svim poljima, pa i da im biološki sat šapuće da moraju da idu na Kalemegdan na partiju šaha, jer, pobogu, više niko ne može očima da ih gleda.
Uostalom, ako se i to ne desi, a po svemu sudeći, prema političkim potomcima i naslednicima, skoro neće, ovoj zemljetini ionako malo fali da se surva u provaliju zaborava, pa neka tamo sama lunja, kao kroz maglu, bez igde ikoga, sa ovim okultnim metuzalemima, dijaboličnim čičekanjama i ezoteričnim mračnjacima, koji će tako senilni, odurni i pokvareni do srži, da vode sve nas do potpune propasti.
Autor je novinar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
