Politika i kriminal sa policijskom zaštitom

U pitanju je stara tehnika službe državne bezbednosti još iz komunističkog vremena kada su žestoki momci sa beogradskog asfalta dobijali slobodu bavljenja sitnim kriminalom u prestonici, a zauzvrat služili kao likvidatori vodećih predstavnika srpske političke emigracije.

Tako su od strane beogradskih kriminalaca, a za potrebe UDBE, ubijeni brojni antikomunistički orijentisani srpski politički emigranti u Evropi i SAD 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

Isti krimosi tokom devedesetih nastavili su da rade za potrebe Miloševićevog režima, dobili dozvolu da organizuju paravojne formacije i slobodu da pljačkaju na ratnim područjima.

Za svaku vlast je, takođe, uvek bilo važno da ima kontrolu nad navijačkim grupama, posebno onim najvećim, koje mogu da povedu mase da skandiraju protiv vlasti na utakmicama ili masovno učestvuju na opozicionim uličnim demonstracijama.

Poznato je da su određene navijačke grupe odigrale značajnu ulogu u smeni Miloševićevog i Tadićevog režima, ako ništa drugo onda svakako u stvaranju opozicione energije na stadionu koja se kasnije prelivala na ulice.

Zato je prvi zakon koji je donela nova vlast SNS-SPS 2012. godine bio Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kojim je Aleksandar Vučić – kao tadašnji prvi potpredsednik Vlade – želeo da sebi potčini kompletan bezbednosni sektor u državi.

To je i uspeo nakon što je došao na mesto sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i funkciju šefa Biroa za kontrolu svih službi bezbednosti, što je ostao dugo i nakon što je postao predsednik SNS, predsednik Vlade i kasnije predsednik države.

Ovo je do dana današnjeg najvažnija politička funkcija na kojoj se Vučić ikada nalazio, iako je njemu verovatno najdraža i opsesivna ona ministra informisanja.

Sa ove državne pozicije Vučić je preuzeo kontrolu nad svim državnim institucijama, pravosuđem, medijima, biznisom, ali i kriminalom i navijačkim grupama.

Ovo poslednje mu je bilo veoma važno iz razloga da se sa tribina naših najvećih stadiona, kada dođe trenutak, ne bi ponovo čulo skandiranje protiv vlasti, primera radi povodom izdaje srpskih nacionalnih i državnih interesa na Kosovu i Metohiji i potpisivanja antiustavnog Briselskog ili Vašingtonskog sporazuma.

Upravo je u vreme vlasti SNS Bezbedno-informativna agencija usavršila metode kontrole navijačkih grupa: jednima su dodeljeni legalni poslovi sa državnim kompanijama, a drugima nelegalni poslovi sa drogom.

U oba slučaja uslov za lično bogaćenje uz pomoć vlasti bilo je navijačko ćutanje sa tribina o onome što vlast radi.

U tom smislu, posebno je karakteristična priča o dolasku dvojice mladića koji nikada nisu navijali za FK „Partizan“, već za druge klubove, na čelo Partizanovog juga.

Radi se o sada već u javnosti opšte poznatim ličnostima: Aleksandru Stankoviću, zvanom Sale Mutavi, prvom vođi nedavno uhapšenog kriminalnog klana, i Veljku Belivuku, zvanom Velja Nevolja, njegovom nasledniku nakon Stankovićevog ubistva.

Njih dvojica nisu bili nikakav faktor među navijačima niti u kriminalnim krugovima pre dolaska SNS na vlast.

Tek sa preuzimanjem vlasti od strane SNS oni, sa policijskom zaštitom, preuzimaju Partizanov jug.

Koliko su tada bili zaštićeni najbolje govori neverovatan podatak da je Aleksandar Stanković mesecima izbegavao odlazak na odsluženje zatvorske kazne iako je imao pravosnažnu presudu na višegodišnju robiju, da bi u tom periodu učestvovao u činjenju novih krivičnih dela.

Njihov ubrzani uspon u ovim krugovima poklapa se sa dolaskom Dijane Hrkalović u BIA, a potom i u MUP, najpre u Kabinet ministra Nebojše Stefanovića, a na kraju i na mesto državnog sekretara.

S obzirom da je ovo poslednje politička pozicija u MUP-u – jasno je da je Dijana Hrkalović direktan kadar vladajuće SNS i da je u svojoj vrtoglavoj karijeri od BIA do MUP-a imala političke mentore.

Iste one koji su je u decembru 2018. godine poslali u Policijsku stanicu u Guči da koordinira parapolicijskim i kriminalnim strukturama koje su služile za pritisak na birače na lokalnim izborima u Lučanima.

Sticajem okolnosti, prilikom odlaska na čelu grupe saboraca u pomenutu policijsku stanicu da oslobodimo nepravedno uhapšene opozicionare toga izbornog dana u Guči, lično sam čitavoj javnosti u Srbiji na svetlost dana izvukao skrivenu ulogu Dijane Hrkalović u srpskoj policiji, nazvavši je javno eksponentom mafije u MUP-u i policijskim i političkim licem Saleta Mutavog.

To je bio razlog da tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović ponudi ostavku predsedniku SNS, a ona je nešto kasnije misteriozno nestala iz MUP-a.

Ono što bi nadležno Tužilaštvo i Policija sada trebalo da ispitaju jeste priroda veze između Dijane Hrkalović i uhapšene kriminalne grupe koju su predvodili Stanković i Belivuk.

Takođe, postavlja se pitanje ko ih je sve vreme štitio i stajao iza njih, jer su posle toliko godina i dokaza koje smo iznosili tek sada od strane režimskih medija i političara optuženi za najteža krivična dela – Dijana Hrkalović za pokušaj državnog udara i prisluškivanje vrha države, a Belivuk za zverska ubistva i trgovinu drogom.

Ono što je, međutim, veoma zanimljivo jeste da Dijana Hrkalović još uvek nije uhapšena.

Pravo pitanje glasi koja je priroda njenog odnosa sa bivšim ministrom policije Nebojšom Stefanović, čija je desna ruka bila i bez koje nije mogla da prođe niti jedna njegova konferencija za medije?

Koja je uloga direktora Direkcije Policije Vladimira Rebića, koji je više puta viđen u počasnoj loži Partizanovog stadiona zajedno sa Belivukom?

Kako je bilo moguće da je ova kriminalna grupa obezbeđivala razne skupove SNS, pa i inauguraciju predsednika Srbije ispred Narodne skupštine, kada su prebijani novinari i građani?

Kakva je, takođe, uloga ovih kriminalaca na brojnim lokalnim izborima širom Srbije na kojima su prebijani opozicioni aktivisti?

I, konačno, kako je došlo do toga da je sin predsednika Srbije u više navrata uslikan u društvu pripadnika ove kriminalne grupe?

Zar nadležne službe bezbednosti, koje su morale brinuti o bezbednosti ovog zaštićenog lica, nisu znale s kim se druži ili putuje na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji?

Ili su to odlično znali i odobravali jer se radilo o ljudima koji su bili prijatelji njegovog oca i deo vladajućeg sistema.

Da li su oni tek sada uhapšeni jer se desilo nešto što je poremetilo njihove međusobne odnose, da li su ušli u sukob sa nekim članom porodice Vučić ili SNS, ili su jednostavno sklonjeni jer mnogo znaju i mnogo mogu da ispričaju o prirodi veza između politike i kriminala.

Očita je namera vladajućeg režima i njima bliskih medija da se sva krivična odgovornost svali na Dijanu Hrkalović i Veljka Belivuka, a sakrije istina o onima iz BIA, Policije i SNS koji su ih stvorili i sve vreme podržavali i štitili, a koji su mnogo odgovorniji za ovo što nam se desilo da se u našem društvu i državi teško raspoznaje šta je politika, a šta kriminal jer su se pod ovom vlašću pomešali i stopili u jedno.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri