Ponižavanje Medicinskog fakulteta

Od tada su se smenila tri v.d. dekana, ali pametni ljudi su davno upozoravali da je vreme nemoćno pred onim što se krivo rodi. Rektorat ne priznaje nelegalno oktroisanu vlast, ona ne izdaje diplome i nastavlja se neregularno stanje. Predsednik i članovi Saveta poslušno pribegavaju izigravanju propisa, valjda uvereni da ih pravda nikada neće stići.

Da li iz obesti ili potrebe za pokazivanjem mišića, Savet je ovih dana, među trocifrenim brojem redovnih profesora, za v.d. prodekanku (u daljem tekstu: VDP) postavio jednu od retkih osoba koje ne ispunjavaju uslove. NJoj od 2022. teče javna opomena koja je tokom pet godina diskvalifikuje za javne funkcije. Uz to, rektor je 16. o.m. ukazao da je njeno imenovanje suprotno Statutu Univerziteta u Beogradu. Agonija se produžava.

Razlog kažnjavanja VDP nije ni pijanstvo, ni otuđenje fakultetske imovine, već za narodno zdravlje još mnogo opasnije naturanje veterinarskog preparata ivermektin kao navodnog leka protiv kovida 19, a onda čak i protiv raka. Tu propagandu VDP je obavljala i obavlja preko udruženja građana „Lekari i roditelji za nauku i etiku“ (LRNE) koje je daleko i od nauke i od etike. VDP je najvidljivija javna figura udruženja, njegova portparolka i neformalna glasnogovornica, tumač stavova LRNE ne samo o ivermektinu, već i o hidroksihlorokinu, vakcinaciji, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), itd; uz to je i centralna figura u artikulisanju narativa o „etičkoj medicini“ i „pravu na izbor“, na svoj upadljivo izvitoperen način.

Ivermektin ima svoju ulogu u humanoj medicini – u lečenju rečnog slepila i niza sličnih bolesti, ali je dokazano neefikasan u lečenju kovida 19. Uzdržavam se da moralno kvalifikujem pokušaje da se naivni puk sludi okretanjem ka ivermektinu, nekorisnom za kovid 19, umesto da spasava glavu slušajući kompetentne i dobronamerne lekare.

VDP greši jer precenjuje rane i slabo fundirane preliminarne nalaze, a zanemaruje kasnije, kvalitetne studije i smernice. Što je još gore, pokušava da ih ocrni ničim osnovanom, ali indikativnom tvrdnjom da su rezultat „cenzure“ i „zavere“ (?!). Ona meša laboratorijske nalaze sa kliničkom realnošću, naime efekte mamutskih doza ivermektina date eksperimentalnim životinjama pokušava da transponuje na ljude, koji bi ispoljili ozbiljne toksične efekte.

NJen narativ liči na politički aktivizam, a odudara od razumevanja medicine zasnovane na dokazima. Sličan stav ima i prema antimalariku hidroksihlorokinu kao „potencijalno efikasnom“ leku protiv kovida 19, kritikujući zdravstvene institucije zbog njegovog „zanemarivanja“ i implikujući nečasne motive SZO i globalnoj naučnoj zajednici. Pritom se slepo drži ranih studija iz 2020. (Raoult iz Marselja), iako su one kasnije metodski diskreditovane.

Posebno začuđuje njen odnos prema vakcinaciji, ilustrovan izjavom da sa današnjom pameću nikada ne bi vakcinisala svoju decu. Poznato je da je vakcinacija najveći doprinos medicine čovečanstvu. To je poruka koju, kao evanđelisti, propovedaju ne samo pedijatri, već i ostali lekari. Ona se predano prenosi studentima medicine kao važan deo njihove buduće misije. Ne zvuči li šizofreno da profesor Medicinskog fakulteta pljuje na prevenciju vakcinama kao jedan od stubova medicinske nauke i obrazovanja lekara, optužujući svoje kolege da su plaćenici, a promovišući sebe sa svojim bizarnim stavovima kao „nezavisnog stručnjaka“?

Sa takvim svetonazorom VDP štrči u akademskoj sredini i pre ili kasnije postavilo bi se pitanje njene disonantnosti. Sasvim predvidivo, okrenula se protiv većine studenata kritične prema situaciji u društvu, zalažući se da ih se fakultet odrekne. Time se priklonila režimu kao „sigurnoj kući“.

Ništa kontradiktorno ne vidi u tome što nebiranim rečima optužuje institucije – posebno SZO kao „politički kompromitovanu“ ustanovu pod uticajem „globalnih interesa“ i bez „kredibiliteta“ – a onda postaje miljenica ministra zdravlja koji, kao član kolektivnog organa, rukovodi SZO-om. Naime, ovom institucijom upravlja Skupština koju čine ministri zdravlja 193 zemlje članice, a glavno operativno telo je Izvršni odbor u kome takođe sedi naš ministar zdravlja.

Narativi koje promovišu VDP i LRNE proizvode četiri ključna rizika: medicinski – odlaganje lečenja i odbijanje vakcinacije; epidemiološki – povećanu stopu zaražavanja i pad kolektivnog imuniteta; institucionalni – eroziju poverenja u zdravstveni sistem; i sistemski – normalizaciju pseudonauke i dugoročnu destabilizaciju narodnog zdravlja.

Mučna novina u istoriji fakulteta su telefonski pozivi puni pretnji svakom kritičnom javno iznetom stavu, a kasnije i poplava anonimnih pisama. Neka su cirkularna, a neka personalizovana, sa manje-više naglašenim pretnjama i ucenama. Mada su potpisana sa „tetkice“, naslućuje se ko su autori. Interesantno je da dolaze sa adrese operativke LRNE.

VDP i akademska zajednica su protivprirodan spoj. U naučnoj ustanovi, kao što je Medicinski fakultet, vri od različitih ideja čije sučeljavanje doprinosi progresu, ali se sve zasnivaju na razumu i činjenicama. To nije unisono pevanje ni Hor bečkih dečaka, ali zvukovi koje proizvode VDP i LRNE su kao kreketanje žaba tokom izvođenja „Ode radosti“. Ne postoji crkva u kojoj neki sveštenici slave Gospoda, a neki Lucifera. Žito će morati da ide na jednu, a kukolj na drugu stranu.

Autor je profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.