Iako se najčešće povezuje sa sudskim parnicama u građanskom pravu, princip res iudicata je opšte načelo pravne kulture i pokazatelj stabilnosti društvenog poretka i u bliskoj je vezi sa drugim pravnim načelima, pre svega sa načelom ne bis in idem, tj. da se o istoj stvari ne odlučuje ponovo. Međutim, najznačajnije kod načela res iudicata je okolnost da kao princip počiva na visokim moralnim i vrednosnim postulatima „savesnosti i poštenja“ (bona fides).

Prema Izveštaju Komisije EU o progresu Srbije za 2009. godinu, u delu koji se odnosi na stanje u srpskom pravosuđu, posebno se, između ostalog, navodi da je krajem 2008. godine usvojen set pravosudnih zakona, kao i da su u aprilu ove godine obrazovana dva posebna tela – Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca koja su odgovorna za izbor i unapređenje sudija i tužilaca. U Izveštaju se, međutim, izražava određena rezerva u vezi sa načinom izbora pojedinih članova ovih tela, i konstatuje da „Ovakav postupak izbora (…) ostavlja prostor za političke uticaje (str. 11).“

Prema usvojenim zakonima, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca imaju po 11 članova. Tako (čl. 5), Visoki savet sudstva čine (po polažaju) predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, i osam članova koje bira Narodna skupština, od kojih su šest sudije, a ostala dva člana – jedan advokat i jedan profesor pravnog fakulteta. Slično je i sa sastavom Držvnog veća tužilaca.

Prema Zakonu o Visokom savetu sudstva (čl. 53), Advokatska komora Srbije i zajednička sednica svih dekana pravnih fakulteta u Srbiji predlažu Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor izbornih članova prvog sastava Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnih fakulteta. Sličnu odredbu sadrži i Zakon o Državnom veću tužilaca (čl. 52).

Na sednici Narodne skupštine održanoj 30. marta ove godine, kako su izvestili mediji „Šest kandidata za Visoki savet sudstva juče nije dobilo potrebnu većinu glasova“, među kojima su i akademik Slobodan Perović i profesor Zoran Tomić – kandidati koje su predložili dekani pravnih fakulteta. Tako je, zbog „loše procene“ predlagača Visoki savet sudstva ostao bez predstavnika profesora pravne struke.

Polazeći od principa res iudicata, tj. da je o pojedinim kandidatima iz redova profesora Skupština već odlučivala i donela odluku da ih ne izabere, u ovoj situaciji bilo bi prirodno da dekani pravnih fakulteta kao kandidate predlože druga lica, i na taj način „poprave stvari“. To se, međutim, nije dogodilo, jer su dekani nedavno ponovo predložili profesora Zorana Tomića, koji već jednom nije prošao skupštinsko glasanje za člana Visokog saveta sudstva.

To navodi na razmišljanje koji su to motivi naveli dekanski kolegijum da postupi suprotno opštem načelu da se o „odlučenoj stvari ne odlučuje ponovo“, kao i koji su to razlozi savesnosti i skrupula naveli „starog-novog“ kandidata da se ponovo prihvati kandidature za položaj za koji se Skupština već jednom izjasnila da ne odgovara.

Bez obzira na ishod ponovnog glasanja u Narodnoj skupštini o kandidatu za člana Visokog saveta sudstva iz redova profesora prava, izvesno je da će pravna struka izgubiti na svojoj neutralnoj profesionalnoj kredibilnosti i pasti pod senku sumnje političkog oportuniteta. Upravo se na ovom primeru vidi da rezerve koje je EU izrazila u svom Izveštaju za Srbiju da „ovakav postupak izbora ostavlja prostor za političke uticaje“ nisu bile bez osnova.

Autor je predsednik Udruženja „Pravnici za demokratiju“