Vučić na Kosovu 2014. godine; Foto: EPA / STRINGERMaštovitim poigravanjem s latinskom izrekom “Zavadi pa vladaj”, koja se pripisuje rimskom imperatoru Juliju Cezaru, Ilija Marković je svoj roman u aforizmu nazvao “Zavedi pa vladaj”, kao da je naslutio ovučićenu Srbiju u kojoj predsednik Republike zavađuje i zavodi da bi vladao.
1. U ranoj istoriji Srbi su imali knezove, despote, kraljeve, čak i cara – kao vladare.
U Kraljevini Jugoslaviju imali su regenta i kralja, a u federativnoj Jugoslaviji, zasnovanoj na jedinstvu vlasti, maršala – kao doživotnog predsednika države.
U sadašnjoj Srbiji status takvih vladara nije moguć.
Ona je, po Ustavu, zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, demokratiji, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kao i evropskim vrednostima (član 1); u njoj su nosioci suvereniteta građani, pa niko mimo njihove slobodno izražene volje ne može uspostaviti vlast (član 2), jer se vladavina prava može ostvariti samo na slobodnim i neposrednim izborima, uz striktnu primenu građanskih prava, principa podele vlasti, nezavisnosti sudstva i poštovanje Ustava i zakona (čl. 4 i 5).
Ovakav ustavnopravni poredak ne podnosi autokratiju, zavadu i zavođenje radi vladanja, jer se time narušava ljudsko dostojanstvo zaštićeno članom 23 stav 1 Ustava i preambulom Povelje Ujedinjenih nacija.
Ustavna ovlašćenja predsednika Republike su uglavnom protokolarna, ali pošto po članu 111 Ustava on oličava i državno jedinstvo, ne priliči mu da ukupne interese građana svodi na građane u stranci kojoj i sam pripada.
Pošto, nažalost, hoće da, suprotno Ustavu, postane vladar, već je duboko zašao u ustavnu nadležnost Vlade, jedino ovlašćene da utvrđuje i vodi politiku zemlje, a kako se polugama uticaja sve više meša i u rad parlamenta, sudstva i javnog tužilaštva, Srbija je već postala zarobljena država oteta od Ustava.
Pošto je to bio i stranački interes, povređena je i odredba člana 5 stav 4 Ustava koja zabranjuje da politička stranka vlast potčinjuje sebi.
2. Vladar kome je stranka važnija od države, zavađa one koji misle drukčije da bi ih zadržao van poslaničkog ili odborničkog statusa, a ako su već u njemu – da bi im smanjio snagu uticaja.
To čini uvredama, pretnjama, iznošenjem neistina ili kompromitujućih poluistina, kako bi one koji drukčije misle onemogućio u pristupu javnim funkcijama i poslovima.
Koriste se i stranački kerberi da opozicionim političarima i novinarima koji ih podržavaju upućuju čak i pretnje smrću.
Radi ostvarivanja autokratskih ciljeva u primeni je i zavođenje.
Vladar najpre zavede poslušnike, pa pošto im poveri ključne funkcije u državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, javnim servisima, elektronskim medijima sa nacionalnom pokrivenošću i privilegovanim tabloidima, onda i zavedeni počinju da zavode građane da vladaru veruju.
Najveće žrtve zavođenja su građani srpske nacionalnosti u srpskoj autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija koju su kosmetski Albanci jednostrano proglasili svojom surogatdržavom.
Predsednik Republike Aleksandar Vučić je, protivno Ustavu, Briselskim sporazumom pristao da se policija, javno tužilaštvo, sudstvo, lokalna samouprava i sprovođenje izbora uključe u pravni poredak surogatdržave, a Ohridskim sporazumom pristao da se neće protiviti članstvu surogatdržave u “bilo kojoj međunarodnoj organizaciji” a među njima je i Organizacija Ujedinjenih nacija.
Umesto da im se zbog učinjenog greha izvini on se Srbima na Kosmetu u nedavnoj predizbornoj kampanji obraća na ovaj način: “Neću se boriti da sačuvam sebe, ali ću se svim srcem boriti da sačuvam zemlju i naš narod na Kosovu i Metohiji.”
Tako ih zavodi i kad sam bude zaveden da bi opstao na vlasti.
A njega jedino mogu da zavedu evroatlantski moderatori normalizacije odnosa Srbije i surogatdržave, koja je već stekla međunarodno-pravni status protektorata.
Pomenutim sporazumima Vučić je pristao da surogatdržavi neće praviti smetnje na njenom evropskom putu.
On ih i ne pravi, ali mu Albin Kurti neizvršenjem obaveze formiranja zajednice srpskih opština obilato pomaže u prividu da odista želi sačuvati Kosmet i Srbe u njemu.
Kad bi to zaista želeo, raskinuo bi pomenute sporazume zbog neizvršenja obaveze formiranja zajednice srpskih opština.
Time što jedno priča evroatlantskim moderatorima a drugo građanima, Vučić već dugo “vrda”, kako i sam voli da kaže.
A pošto je i vrdanje svojevrsno zavođenje, sva je prilika da će to najzad postati jasno i moderatorima.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
