Oružana akcija u kandžama politike: Autorski tekst Zorana Ivoševića

Briselskim sporazumom iz 2013. godine Srbija je, u cilju normalizacije odnosa sa protektoratom, pristala da se policija, javno tužilaštvo, sudstvo, lokalna samouprava i sprovođenje izbora integrišu u pravni poredak protektorata.

Deset godina kasnije, grupa naoružanih osoba srpske nacionalnosti pod rukovodstvom Milana Radoičića ušla u selo Banjska na krajnjem severu Kosmeta, i izvršila oružanu akciju u kojoj su ubijeni – jedan albanski policajac (od strane Srba) i trojica Srba (od strane albanskih policajaca).

Potom je grupa naoružanih Srba ušla u seoski manastir, odakle se naglo povukla u centralnu Srbiju nemajući vremena da sa sobom ponese veliku količinu oružja, municije i ekplozivnih sredstava, koju je nabavio Radoičić.

Odmah nakon oružane akcije predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da tu akciju nije odobrio a ni znao da se priprema, ali ipak smatra da je ona herojski otpor nasilju koje Kurti i njegov režim vrši nad kosmetskim Srbima.

Advokat Goran Petronijević je obavestio javnost da je njegov klijent Milan Radoičić u tužilačkoj istrazi prihvatio sve relevantne činjenice, negirajući da je oružanom akcijom u Banjskoj izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret. I tu pravo biva zahvaćeno kandžama politike.

Još je u rimskom pravu vladalo pravilo ,,Da mihi faktum, dabo tibi ius“. Po ovom pravilu stranke treba da omoguće sudu utvrđivanje činjenica, a sud je jedino ovlašćen da odredi njihovu pravnu kvalifikaciju.

Dobro je što je Radoičić u svojstvu stranke, omogućio sudu pristup relevantnim činjenicama, ali nije dobro što hoće da, kao stranka, odredi i pravnu kvalifikaciju za oružanu akciju u Banjskoj. Tamo gde ima vladavine prava, pravnu kvalifikaciju delotvornih činjenica utvrđuje nadležni nezavisan i samostalni sud.

Pošto je u Srbiji sudstvo izloženo političkom uticaju, moguće je da Radoičić očekuje podršku politike, podstaknut ocenom šefa države da je oružana akcija Srba u Banjskoj – herojsko delo.

Da je ta podrška već otpočela ukazuje okolnost što je sud, umesto predloženog pritvora, Radoičiću odredio meru obezbeđenja zabrane napuštanja boravišta, koja obuhvata i napuštanje Srbije i odlazak na teritoriju Kosmeta.

Na ovaj način on je ostao slobodan bez mogućnosti da bude isporučen Prištini, iako se Briselskim sporazumom Srbija saglasila da policija i pravosuđe bude integrisano u pravni poredak kosovskog protektorata, gde se oružani sukob i dogodio.

Predsednica protektorata nedavno je najavila objavu dokaza da je oružanu akciju u Banjskoj naredio Vučić. Ako uverljiv dokaz bude i objavljen, imaćemo još jednu u nizu potvrda da su uticaji na pravosuđe u funkciji zaštite politike i političara.

A Radoičić je bio podpredsednik Srpske liste u parlamentu protektorata i blizak saveznik predsednika Srbije (što Vučić nije osporio u izjavi datoj SKAJ NJUZ-u).

Vučić je priznao da je i ,,kompletnim idiotima“ naredio rušenje zgrada u Savamali. One jesu srušene a rušitelji nisu odgovarali. Odgovornost je izostala i u aferama: Helikopter, Krušik, Kafana na vrhu Kopaonika, Tetka iz Kanade, Doljevačka rampa, Palmina bunga – bunga, Smrt sedmoro rudara u rudniku Soko…

Sve što je rečeno govori da je pravosuđe u Srbiji podleglo političkom uticaju. A dok je tako biće i u kandžama ovučićene vrdajuće politike.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.